100 POSTO

                        "U knjigama nek bude kako je pisac želeo, u  životu kako jeste, a na vašoj polici sa knjigama, kako izaberete." Iskristalisali su se neki utisci i mišljenje o književnoj kritici i kritici publike. Reših da vam to predstavim kao razgovor autorke Drage i samo Drage, one male iz poslednjeg reda. Samo Draga: Draga, ti si pisac. Da li je pisanje posao, hobi ili nešto treće? Autor Draga : Ne bih rekla da sam pisac, već da se bavim pisanjem. Pisanje generalno može biti bilo šta od pomenutog, a i sve to zajedno. Pored toga može biti i poriv i strast, lek za dušu i vid komunikacije, spisak je zaista dug. Može biti i nauk  i đavolja rabota! Dakle, može se upotrebiti na razne načine. Ali samo generalno! Posebno pitanje je šta pisanje predstavlja meni lično. Samo Draga : A šta predstavlja tebi, Draga? Autor Draga : Meni je pisanje nasušna potreba, omiljeni vid komunikacije i iz...

O Jovanka Orleanka, sestro slatka, ima li još vatre pod tvojim pepelom, da ti se pridružim što žarko želeh knjigu Justicijo, digni glavu ? Doćiće Kosači da je zaplene i sila će se razmahati, a ja ću je imati i kad je uzmu. O Prometeju, što se sa bogovima kačiš da ljudima podeliš blaženstvo ovoga sveta, plamen istine ne puštaj i ne veruj posrnulima! O Justicijo, za tebe se bori jedna žena, a u njoj sila vojske spasa! Pavica Veljović ! Oprostite, ne može se govoriti smisleno dok vam brada podrhtava nakon pročitanog, nakon pronadjenog, nakon vaskrslog bunta iz mračne rake ubijenih na tuđ dan! Moji utisci nakon pročitane knjige Justicijo, digni glavu, nisu se sabrali i možda nikad i neće, jer se ne može prepričati apsurd u kome spavaju moji sunarodnici. Pava ne spava. Autor ne sudi. Autor budi. Ne može se prepričati žabokrečina beznađa, ni tišina strahova. Ne može se iz toga živ izvući. Da li se može preživeti život?! Pročitajte knjigu i ništa više neće biti isto!  Čitajuć...

Knjiga "Soba tajni" autora Miljana Punovića! Znate li onaj osećaj kad vas privlači neki miris, kao miris knjige, ponekad sveže štampane, ponekad onaj koji znači sačuvane vrednosti... Znate li kada naslov ili korica knjige deluju na vas kao okidač, kao da ste upravo prozvani  na reakciju? Ima knjiga s kojima nema promašaja. Ako znate taj osećaj, onda verujte da ćete se još bolje osećati kada, kao ja sada, nakon pročitanog romana uzviknete: Znala sam! To je to! Roman je misteriozni triler sa fiktivnom političkom podlogom. Roman je Matrix koji se dešava u Srbiji, jednom mladom studentu koji je iz provincije došao u veliki grad. Ovo poređenje ne negira ni autor, a prosto je nemoguće negirati ga onima koji su gledali film. Međutim, meni su radnja i  stil Sobe tajni mnogo bolje legli. Uverljivije je, daleko uverljivije! Tako da o kopiranju nema ni govora, dok neizveznost, nepredvidivost povezanost detalja, ubedljivost u karakterizaciji , živopisnost u dočaravanju nadrealn...

(photo credit: google images) Laska je bila mala košuta koja je imala oči poput badema, velike kao ostrva. Nakon što su joj lovci ubili roditelje, pronašli su je narodnog dana u šumi kraj potoka turisti na pikniku. Toliko je bila prestravljena od ljudi da više nije imala snage ni da beži. Ležala je na boku dahćući ubrzano sa srcem u potiljku i čekala svoj kraj.  - Hajde da je odvedemo kod veterinara, meni deluje kao da je ranjena! - Da, moramo je svakako odvesti Tome, ali šta da radimo posle? - Vratićemo je u šumu, tu je njen dom.  - Ne! Nikako! Lovci se vraćaju svakog petka na ovo mesto i dovršiće posao! - zapomagala je jadna košuta ali je niko nije razumeo. Turisti su uradili kako su se dogovorili i kada su se uverili da je dobro i nahranili je, vratili su je na isto mesto gde su je i našli.  Jadna Laska pala je u očaj i poželela da nije preživela onaj kobni pokolj. Šta će ona sada sama u šumi u kojoj ima i vukova i lovaca, a priča se da u proleće i m...

Stefan je morao da uzme slobodan dan. Spojio je to sa vikendom i pobegao malo od svega. Obično na putovanja ide sa grupom planinara, ali ovog puta je otišao na Rajac sam, da se presabere i dobro razmisli o novonastaloj situaciji sa Nikolinom. Znao je da ona neće odustati... Odakle da počne... nekoliko trenutaka nije mogao ni da se koncentriše na problem. Njegove oči bile su pune zelenih krošnji, uši žubora vode sa obližnje rečice, nozrdrve mirisa livadske trave i cveća. Mir u kome ne osećaš ni samog sebe... Da li se taj život u gradu stvarno dešava? Sa ove distance deluje mu kao san. Dok je tako sedeo na jednom trupcu drveta, grančicom je po zemlji crtao mreže, kvadrate i romboide. To je njegova podsvest govorila da mora da se organizuje i da napravi plan. Prvo, mora da sazna da li je učenica Ena usvojena ili ne što je veoma neprijatan zadatak. Dijana kaže da ne bi smeo devojčici direktno da se obrati jer u većini slučajeva deca i ne znaju istinu, a i  tračak sumnje bi mogao da...

Tajne su lepljiv e . Poruke pisan e bezbojnim mastil o m č e k a ju da se proture ispod stola, preko ramena, šapatom, pre ć utnim telefonskim impulsima i onda se tu m a č e u str o goj i z olaciji, p r em e štaju, prati se njihov tok. Tok događaja koji su nametnuli tajnu i koji je, destilova n u v r e m enom, strpljenje m i ra z umevanjem, priprem a ju z a tr e nutak istine, a ond a opet vr a te u prvobitno stanje. Bezbrojna pitanja imala su od g ovor, a li ih tajn a nije d a la. Tajna je ljubomor n a na l j ubav i z ato je pr e sreće i sapl i će slatkim trikovima, dovoljnim da ti pamet z avrte u krug. A k ad p a dn e š sa te v rteške, ot r e seš prašinu sumnje, stre p nje, i š če kivanja i pitanja koja s u stig l a umesto o d gov o ra, bu de t i muka. Pož e liš d a pu t n a staviš bez t o g ter e ta. Ne vr e di, s e ti se, tajna je lepljiv a . Zbog nje ć e š, g d ...

Photo credit:  https://resonant-ronk.deviantart.com/art/Reaching-out-for-the-light-94428846 Često te život stavi pred svršen čin i  moraš da biraš da li da učiniš „ispravnu stvar" ili da budeš srećan. Češće izabereš prvo. Najčešće pogrešiš.  Da li je ono što svet očekuje ispravna stvar, često nisi siguran. A kad bi umeo biti srećan, bio bi siguran da činiš ispravnu stvar. Ovako je Milena opisivala prijateljima osećaj: „Kada bi me neko pitao, šta je za mene sreća, mogla bih da mu navedem konkretno ime i prezime. Moja sreća ima osmeh dečaka, stas zvezdanog ratnika, glas poput toplog mleka pred spavanje, pogled kojim seče preko stomaka i kojim skenira dušu, a to nekako uspeva očima nežnijim od pamuka. Moja sreća je neko relativno prosečan, a suštinski neponovljiv. Karakter, duh, harizma, mudrost, plemenitost i mir planinskih izvora u vrtlogu njegove mladosti. Sila je u njemu. Sreća je biti u istoj prostoriji s mojim zvezdanim ratnikom i piti njegove reči. Sreća j...