100 POSTO

Volim poslovice i lista onih koje rado primenjujem u životu je mnogo duža od ove. No, evo nekoliko koje mi nisu omiljene: 1. Prva ljubav zaborava nema.  Prve ljubavi su nevine i iskrene. Često nisu ni uzvraćene ni ostvarene, no i kada jesu, to su one zbog kojih idealizujemo partnera, one koje obiluju nadom, obiluju ushićenjem zbog spoznaje da se našao neko baš po našoj meri. Tačno je da je se dugo sećamo. Tačno je i da imamo zbog čega da ih se sećamo jer sve što smo stariji, izbor našeg srca modifikuju dogme, uticaji, potrebe, strahovi, racio... Mejdutim, izreka ne govori o zaboravljanju kao mentalnom procesu, već o tome da je nemoguće preboleti prvu ljubav. To je podjednako netačno kao i  2. Prava ljubav se desi samo jednom u životu. Radi se o poluistinama. Poslovica bi trebalo da bude skoro savršeno tačna da bi mogla univerzalno da se primeni uvek i na svakoga. Živ sam primer da sam prvu ljubav prebolela i volela posle njega još po nekog. Evo već čujem primed...

Ovim putem se obraćam svojim sadašnjim i budućim prijateljima blogerima, kao i onima koji blogove vole da čitaju.  Sticajem okolnosti u proteklih godinu dana veoma mali broj mojih postova sa ovog bloga se pojavilo na društvenim mrežama. Razlog tome su bili nikakvi ili loši tehnički uslovi. Ne mogu da pišem na telefonu postove duže od nekoliko rečenica, kao što ne mogu da jedem u hodu. Tako su neki mogli da primete makar moje komentare. Uprkos epidemiji skupljanja lajkova, ja bre komentarišem! Komentar je dokaz da je neko pročitao tekst. Nemam ništa protiv lajkova i uporedo ih koristim, ali lajk kao takav nije potvrda pročitanog, više dodje kao podrazumevana drugarska podrška. Ponašam se onako kako bih volela drugi prema meni da se ponašaju. Ali stvarno ne uslovljavam . Svi smo mi različiti. Prošle godine sam oborila sopstveni rekord u zadržavanju sopstvenog fejsbuk profila. Ranije sam na društvenim mrežama opstajala najviše po par meseci jer nisam pripadala toj mašin...