100 POSTO

„Jednoga dana, pre konačnog počinka, srešćemo se snovi, ti i ja. Tada noć i dan biće isti. Tada sve tvoje gravure u mojoj svesti spakovaću za put. Životu ostavljam gubitke, nepravde, strahove, frustracije, pogrešne odluke, pogrešne ljude, sve te oštre prepreke preko kojih je ova bosa duša išla i prešla čudesno, misleći da ide ka tebi. Proleće si , cvetaš u svakoj bašti, u svakom prozoru i zbog tebe se život grli i prolongira kao što se posthumno oživljava reč zabranjenih pisaca, kao što se antologijski filmovi premotavaju na početak. Na početku smo bili novi jedno drugome, a zapaljeni mišlju da smo se oduvek znali. Gledali smo se sa mnogo znatiželje, kao da se u svakom novootkrivenom detalju krije odgovor ko smo zapravo jedno drugom. I bi sreća u nama i oko nas, svuda gde bi smo se pod istim nebom sreli. Pronalazili smo se i pronalazili sebe…”

Stefan je morao da uzme slobodan dan. Spojio je to sa vikendom i pobegao malo od svega. Obično na putovanja ide sa grupom planinara, ali ovog puta je otišao na Rajac sam, da se presabere i dobro razmisli o novonastaloj situaciji sa Nikolinom. Znao je da ona neće odustati... Odakle da počne... nekoliko trenutaka nije mogao ni da se koncentriše na problem. Njegove oči bile su pune zelenih krošnji, uši žubora vode sa obližnje rečice, nozrdrve mirisa livadske trave i cveća. Mir u kome ne osećaš ni samog sebe... Da li se taj život u gradu stvarno dešava? Sa ove distance deluje mu kao san. Dok je tako sedeo na jednom trupcu drveta, grančicom je po zemlji crtao mreže, kvadrate i romboide. To je njegova podsvest govorila da mora da se organizuje i da napravi plan. Prvo, mora da sazna da li je učenica Ena usvojena ili ne što je veoma neprijatan zadatak. Dijana kaže da ne bi smeo devojčici direktno da se obrati jer u većini slučajeva deca i ne znaju istinu, a i  tračak sumnje bi mogao da...

Tajne su lepljiv e . Poruke pisan e bezbojnim mastil o m č e k a ju da se proture ispod stola, preko ramena, šapatom, pre ć utnim telefonskim impulsima i onda se tu m a č e u str o goj i z olaciji, p r em e štaju, prati se njihov tok. Tok događaja koji su nametnuli tajnu i koji je, destilova n u v r e m enom, strpljenje m i ra z umevanjem, priprem a ju z a tr e nutak istine, a ond a opet vr a te u prvobitno stanje. Bezbrojna pitanja imala su od g ovor, a li ih tajn a nije d a la. Tajna je ljubomor n a na l j ubav i z ato je pr e sreće i sapl i će slatkim trikovima, dovoljnim da ti pamet z avrte u krug. A k ad p a dn e š sa te v rteške, ot r e seš prašinu sumnje, stre p nje, i š če kivanja i pitanja koja s u stig l a umesto o d gov o ra, bu de t i muka. Pož e liš d a pu t n a staviš bez t o g ter e ta. Ne vr e di, s e ti se, tajna je lepljiv a . Zbog nje ć e š, g d ...

Photo credit:  https://resonant-ronk.deviantart.com/art/Reaching-out-for-the-light-94428846 Često te život stavi pred svršen čin i  moraš da biraš da li da učiniš „ispravnu stvar" ili da budeš srećan. Češće izabereš prvo. Najčešće pogrešiš.  Da li je ono što svet očekuje ispravna stvar, često nisi siguran. A kad bi umeo biti srećan, bio bi siguran da činiš ispravnu stvar. Ovako je Milena opisivala prijateljima osećaj: „Kada bi me neko pitao, šta je za mene sreća, mogla bih da mu navedem konkretno ime i prezime. Moja sreća ima osmeh dečaka, stas zvezdanog ratnika, glas poput toplog mleka pred spavanje, pogled kojim seče preko stomaka i kojim skenira dušu, a to nekako uspeva očima nežnijim od pamuka. Moja sreća je neko relativno prosečan, a suštinski neponovljiv. Karakter, duh, harizma, mudrost, plemenitost i mir planinskih izvora u vrtlogu njegove mladosti. Sila je u njemu. Sreća je biti u istoj prostoriji s mojim zvezdanim ratnikom i piti njegove reči. Sreća j...

Njegova atipična muškost je zbunjivala i delovala neprivlačno. Paradoksalno svemu tome, prekorio je Milenu posle kratkog vremena da previše odugovlači sa intimom u vezi. Nikada nije bila intimna sa njim. Jednom, ponesena srećom što posle mnogo vremena ima nekog normalnog pored sebe, osetila je želju, ali je nije izrazila jer su to bili tek prvi dani veze. Kasnije više ništa nije osećala sem ljudskog saosećanja i prijateljstva. Naravno, nije joj bilo drago što je tako. I dok je on želeo da se zbliže, upoznaju sa roditeljima, njenom decom, da planiraju zajedničku budućnost, ona je želela da dobije na vremenu. Trudila se da ga ne izgubi jer se nadala da će se kasnije zaljubiti, mada je dobro znala da to funkcioniše upravo suprotno. Ljudi su najviše zaljubljeni na početku veze. Ako nisu, neće ni biti. Mogu se zavoleti na drugi način. Mogu funkcionisati. Ali ljubav nije poslovni odnos da se zadovoljava korektnim zajedničkim funkcionisanjem. Nekada davno čula je izreku, stvari treba čini...

Za fotografiju zahvaljujem  https://www.ateljemarinkovic.com/project/sveti-jovan-krstitelj Na veliki praznik, Svetog Jovana, s a njal a je s e be u v e nč a nici od č ipke, šampanj boje, sa is t im takvim rukavic a ma. Videla j e n a jviše svoje ruke i ru k e m u ške osobe u crno m odelu, ol t ar, prst e nje. Videla kako se t e ruke potpisuju. . . Lica nije odmah vid e la. Sanjala je da se v e n č ava u zrelom dobu, iz ljubav i , ali potpuno tre z veno. Ceremo n ija je od r ž ana uz minimalan broj z vanic a . N a kon toga je par u svojoj ku ć i org a nizovao o svom trošku svadbeno v e s e lje. Svekar i svekrva pomag a li su Mil e ni. M a lo se pribojavala rea k cije rodi t elja na ovo , nar o čito z ato što i m nisu na vrem e rekli za ve n č a n je, ali su on i uvideli da s e radi o o d rasloj, trezvenoj odluci dvoje zrelih ljud i . Obilje hr a n e n a šlo se za švedskim stolom, slatk ...

(Odlomak iz romana Tokovi snova, IK Presing ) Milena je ob a vlj a la neke poslove po g r adu i svratila d o škole. Zajedno sa ćerkom je pogledala ocene u d n ev n iku. Ena je po ob i čaju p rijavila samo dobre, međutim, pored tri petice, nedavno su bi l e upisane i tri jedinic e . Ništa što ne m o že da se popravi, ali dok l e l a ži … Kasnije u snu dolazi do saznanja da se na č asovima prakse desila n e sr e ća i da su Eni gore l e ruke d o lakat a od stru j e. U bolnici je sve to relativno brzo sanirano, al i je imala žestoke primedbe da uputi direktoru zbog ne m ara povodom t o g d o g a đ aja i odbi j anja od g ovornosti. Stefan se pojavio na početku hodnika, pošao je na č a s. I mao je na sebi svoje predivno te g et odelo, z a s e nio je školu svojim stasom dok je pri l a zio. M e đutim, i zbl i za je mo g la d a primeti da u je kosa pos t aj a la sve v i še s...

Kada sam je prvi put ugledala, uskočila je u moje zenice i sa zadnjeg sedišta mog uma prošaputala: - Psst! Ilegalno se ušunjala u azil želja i ja je pustih tu da spava. Nisam znala njenu priču. Nisam smela da pitam ali mi je bilo drago što mi je poklonila poverenje. Snovi su delikatna stvar... Da, ta knjiga ima svoj tajni život, svoje mračne uličice, svoje usamljene svirače, svoje mačke na krovovima i prste žute od duvana. Ima vlažne poglede i suve usne. Ima oči grada i svira njegov bluz. Sama mi se otvorila kad sam se najmanje nadala, a opet bilo je to u ono doba godine kad i beznadje ima neko svetlo. Svaka priča je trodimenzijalna, ima reč, zvuk i sliku. I svaka je o ljubavi, baš svaka, čak iako je reč o kulinarskom specijalitetu. Koracima bezimenog lika verno se dočarava njegovo boemsko, ponekad egzotično, senzibilno poimanje sveta koji ga možda ne okružuje svuda, ali koji je u stanju oko sebe da sagradi za tren oka. Ova zbirka može da ti pruži zagrljaj života u kome si b...

Zašto ljubav ne fun kc ioniše na prin c ipima lo g ike? – A ž eli dobru osobu koja ć e se posvetiti njoj .   – B je dobr a osob a . – C je dobr a osob a koja se posvećuj e osobi A. ______________________________________________ Osob a koju ž e li osob a A j e osob a C? L o gika j e u njenom sl u č aju negde zakazala . Z aš t o bira B? Od g ovor nij e ra c ionaln e pri r od e . I pak, taj iracionalni izbor je n e -osporna č injenica, n j ena stvarnos t . Šta je ispravno u činiti da se bar n e ke stv a ri z a drže p o d kontrolo m?   J o š malo l o g ike... – A ž eli da bude iskrena u novoj vezi sa osobom C.  – Postoje tra g ovi osobe B u sr c u osob e A. Nov a vez a neće biti iskrena dokle g od postoje tragovi osobe B u sr c u A. Zat o je najpa m etnije da se Milena n e suprotstav l j a ins t inktima i ose ć anjima, već d a sa č eka rasplet sa S te fa nom, koj i je, relativn...

Milena se veoma prijatno ose ć a l a ka d je k ro č ila na terasu . Bilo je t o jedno prostrano, svetlo mesto u hladovini, sa p o gledom na park. Taj pogled, taj prizor, u prvim trenucima su je toliko o č arali da je č ak zaboravila da pita zbog č ega je Stefan hteo da razgovara sa njom. Samo je o č ima punim sunca gledala u boje... Plav e tnilo neba i na njemu krupni majski cvetov i , kao i z bajke, nical i su pred njom, otva ra li se, vrteli u kru g … V e oma č udno b e š e to buđ e nje prol e ć a , k a o v a tromet c ve ć a , miris a , boja, š a r e nih leptiri ć a i onih drugih, u sto m aku . „ Vidite li vi ovu lepotu ? ! ” , zadivljeno je uzviknula kroz uzd a h. Stefan je prišao i po g ledavši u nju, a ne u prizor pred njima, ša p nuo “d a ” . (Odlomak iz nedavno objavljenog romana Tokovi Snova, IK Presing ) Photo credit: Google Images