16.05.2018.

INTERVJU SA SOBOM


                                                  Image source: seemet.com
"U knjigama nek bude kako je pisac želeo, u  životu kako jeste, a na vašoj polici sa knjigama, kako izaberete."
Iskristalisali su se neki utisci i mišljenje o književnoj kritici i kritici publike. Reših da vam to predstavim kao razgovor autorke Drage i samo Drage, one male iz poslednjeg reda.

Samo Draga: Draga, ti si pisac. Da li je pisanje posao, hobi ili nešto treće?

Autor Draga: Ne bih rekla da sam pisac, već da se bavim pisanjem. Pisanje generalno može biti bilo šta od pomenutog, a i sve to zajedno. Pored toga može biti i poriv i strast, lek za dušu i vid komunikacije, spisak je zaista dug. Može biti i nauk  i djavolja rabota! Dakle, može se upotrebiti na razne načine. Ali samo generalno! Posebno pitanje je šta pisanje predstavlja meni lično.

Samo Draga: A šta predstavlja tebi, Draga?

Autor Draga: Meni je pisanje nasušna potreba, omiljeni vid komunikacije i izražavanja misli i emocija. Umalo da izustim, moje drugo ja, ali to ne bi bio odgovarajući izraz, jer samo jedno ja postoji. Pisanje je moj odraz u ogledalu.

Samo Draga: Čini se da to prilično lično doživljavaš. Šta se dešava kada tvoj odraz u ogledalu postane dostupan svima? Da li je važno mišljenje publike i mišljenje književne kritike?

Autor Draga:  Književna kritika mora da postoji. Ne osporavam. Ipak ogradiću se malo.Odgovoriću najpre u svoje ime, a onda generalno.Godinama nisam imala potrebu da delim napisano sa drugima, samo potrebu da zapišem ono što je izašlo iz mene jasnije nego dok se u grudima stezalo. Samo potrebu da ostavim neki trag za života, koji , mada sasvim običan, nije dat da se potroši samo na disanje. Životu se odužujem onako kako mogu i umem. Ako bih čekala da to bude savršeno, nikada se ne bih pomakla s početne tačke. U svoje ime, izvinjavam se, ali iskreno mogu da kažem da mi ni književna kritika, a ni mišljenje publike nisu neophodni.

To ne znači da je ne poštujem i da nisam svesna važnosti i jedne i druge kritike! Pritom ne mislim samo na pozitivnu. Negativna kritika mora da se odnosi isključivo na delo i da bude argumentovana. Ne znamo šta smo tačno stvorili dok ne vidimo reakciju okoline. Neuspelo delo ne izazove nikakvu reakciju, ni pozitivnu ni negativnu. No, čak je i u neuspelo delo je uložen neki trud i zaslužuje malo poštovanja. Na osnovu reakcije, pisac dobija pravac kojim treba da ide u daljem radu. Kao i svaki savet, i književna kritika obično je dobronamerno plasirana. Kao i svaki savet, svako ima pravo da je prihvati ili ne.

Samo Draga: Mišljenje jednog kritičara ili mišljenje velikog dela publike? I da li ti se čini da u današnje vreme svako može da objavi knjigu?

Autor Draga: Vremena su se promenila. Nekada je merodavnije bilo mišljenje visokoobrazovanih i za književnost merodavnih ljudi u društvu jer su i njihovo obrazovanje, njihovna duhovna širina, njihovo iskustvo u struci bili bolji. Nekada je svako ko želi da se prihvati pera, unapred znao da ne može svašta da mu prodje. Konkursi su bili jaki, da tako kažem. Retko je bilo nameštanja. Svi su znali da u književnosti nema mnogo para, kao ni u umetnosti, pa se nisu mnogo trudili da podvaljuju. Danas se uglavnom više ne može verovati žiriju. Podstiču kvantitet nasuprot kvalitetu da bi profitirali od kotizacije za književni konkurs koja više nije baš simbolična. Sa druge strane, mišljenje šire publike je iskreno. Narod, sticajem nepovoljnih društvenih okolnosti danas nema osećaj za dubinu nekog dela i nažalost, naginje ka lakoj literaturi. Ali to je prolazni trend. Trebalo bi podjednako da uvažimo mišljenje književne kritike i publike, ali da ne odustajemo od kreativnosti zbog drugih.

Ružno je čuti - danas svako (čitaj svaka budala) može da objavi knjigu. Ako se misli na starlete, političare i memoare bivših robijaša, treba to i naglasiti. Ipak, ne možemo tako etiketirati sve nove nadarene autore. Tako grubo se obično izrazi neko ko ništa nije objavio i  ko nije pročitao ono što kritikuje već prosto potcenjuje novog autora. Rećiće, dobro ako si napisao nešto i rešio da podeliš sa prijateljima, dosta je što deliš na društvenim mrežama, ne moraš odmah sebe da postavljaš rame uz rame sa Šilerom, Hemingvejem ili Dostojevskim tako što CIPuješ svoju knjigu. U doba kada su velikani svetske književnosti stvarali, i sami su imali svoje uzore i smatrali da ih nisu dostojni. Da ih je to sprečilo da stvaraju i da nije njihovo delo sačuvano, danas ne bi bilo raznovrsnosti u književnosti.

Samo Draga: Možda je svaka kritika subjektivna, a samo vreme merodavni indikator kvaliteta?

Autor Draga: Upravo tako. Znate li šta još primećujem, isti oni koji odaju priznanje mrtvim pesnicima i piscima koji su pisali narodnim jezikom, pripovedali jasno, koristili rime, a metafore tu i tamo provlačili, danas će modernom autoru smrtno zameriti takav stil pisanja! Danas nisi veliki pisac ako te publika razume. Danas nisi majstor ako nisi morbidan, ako ne provučeš koju psovku kroz svoje delo, ako se ne gušiš u duvanskom dimu i ne daviš u alkoholu gde god se u javnosti kao autor pojaviš. Simpatičan je meni njihov trend, ja njima priznajem originalnost i značaj, ali ONI obično nisu tako liberalni prema svojim kolegama i drugačijim oblicima izražavanja, a da toga nisu ni svesni.

Samo Draga: Da li ima sujete među piscima?

Autor Draga: Nažalost ima. Ima je i među piscima i među kritičarima. Svetu ne treba da bude savršen. Treba mu malo prostora i širine. Sve će drugo doći na svoje mesto vremenom.

Samo Draga: Da rezimiramo, koliko treba slušati kritiku i truditi se da zadovoljimo publiku?

Autor Draga: Kada bi umetnost, a i kreativmo pisanje tu spada imalo za cilj da zabavi široke mase, ne bi bila umetnost. Pisac sa nama deli svet iz svog ugla. Čitaoci bi trebalo da cene to što su dobili još jedne oči, još jedan pogled na svet. Nemaju pravo da zahtevaju delo po narudžbini. To po specijalnim željama neka napišu sami. Svet je bolje doživeti realno. Neko piše tako, drugi pišu onako kako vide u svojoj mašti. U knjigama nek bude kako je pisac želeo, u  životu kako jeste, a na vašoj polici sa knjigama, kako izaberete.

08.05.2018.

PAVA NE SPAVA

O Jovanka Orleanka, sestro slatka, ima li još vatre pod tvojim pepelom, da ti se pridružim što žarko želeh knjigu Justicijo, digni glavu? Doćiće Kosači da je zaplene i sila će se razmahati, a ja ću je imati i kad je uzmu.
O Prometeju, što se sa bogovima kačiš da ljudima podeliš blaženstvo ovoga sveta, plamen istine ne puštaj i ne veruj posrnulima! O Justicijo, za tebe se bori jedna žena, a u njoj sila vojske spasa! Pavica Veljović!

Oprostite, ne može se govoriti smisleno dok vam brada podrhtava nakon pročitanog, nakon pronadjenog, nakon vaskrslog bunta iz mračne rake ubijenih na tuđ dan! Moji utisci nakon pročitane knjige Justicijo, digni glavu, nisu se sabrali i možda nikad i neće, jer se ne može prepričati apsurd u kome spavaju moji sunarodnici. Pava ne spava. Autor ne sudi. Autor budi. Ne može se prepričati žabokrečina beznađa, ni tišina strahova. Ne može se iz toga živ izvući. Da li se može preživeti život?! Pročitajte knjigu i ništa više neće biti isto! 

Čitajući mislila sam na Sartra, na to koliko je čovek upućen na samog sebe i koliko može promeniti nešto, ali uz pomoć vere u istinu, pravdu, ljudskost i dobrotu. Čitajući, mislila sam na Beketa i na one koji samo čekaju kraj i sve ono što propuste ne mogu poneti sa sobom... Čitajući mislila sam na ženu u društvu, na njenu snagu koje nije svesna i najviše, mislila sam na našu nesrećnu Srbiju. U najvećem beznađu nasmejte se u brk grotesknoj današnjici! Smeh je dobar za vijuge.