PAVA NE SPAVA

O Jovanka Orleanka, sestro slatka, ima li još vatre pod tvojim pepelom, da ti se pridružim što žarko želeh knjigu Justicijo, digni glavu? Doćiće Kosači da je zaplene i sila će se razmahati, a ja ću je imati i kad je uzmu.

O Prometeju, što se sa bogovima kačiš da ljudima podeliš blaženstvo ovoga sveta, plamen istine ne puštaj i ne veruj posrnulima! O Justicijo, za tebe se bori jedna žena, a u njoj sila vojske spasa! Pavica Veljović!

Oprostite, ne može se govoriti smisleno dok vam brada podrhtava nakon pročitanog, nakon pronadjenog, nakon vaskrslog bunta iz mračne rake ubijenih na tuđ dan! Moji utisci nakon pročitane knjige Justicijo, digni glavu, nisu se sabrali i možda nikad i neće, jer se ne može prepričati apsurd u kome spavaju moji sunarodnici. Pava ne spava. Autor ne sudi. Autor budi. Ne može se prepričati žabokrečina beznađa, ni tišina strahova. Ne može se iz toga živ izvući. Da li se može preživeti život?! Pročitajte knjigu i ništa više neće biti isto! 

Čitajući mislila sam na Sartra, na to koliko je čovek upućen na samog sebe i koliko može promeniti nešto, ali uz pomoć vere u istinu, pravdu, ljudskost i dobrotu. Čitajući, mislila sam na Beketa i na one koji samo čekaju kraj i sve ono što propuste ne mogu poneti sa sobom... Čitajući mislila sam na ženu u društvu, na njenu snagu koje nije svesna i najviše, mislila sam na našu nesrećnu Srbiju. U najvećem beznađu nasmejte se u brk grotesknoj današnjici! Smeh je dobar za vijuge.