27. 5. 2021.

Dobrota Negoslave na svim dijalektima - Blag reč

Nakon svih nevolja koje su nas zadesile, duga na nebu pojavi se u punom sjaju. U jednom tako dragocenom momentu, to su bile vesti o izlasku nove knjige prijateljice koju nisam imala mogućnosti dugo da viđam.Čast mi je da je poželela svoju mudrost da mi pokloni. 

Negoslava Stanojević je diplomirani ekonomista, iskusni novinar, pasionirani bloger pisac, ljubitelj putovanja, slikanja, dobre hrane i još boljeg druženja. Za ljubitelje rodno osetljivog rečnika, mogu samo reći profesionalka, a ostalo nek prilagode svojim pravilima. :) Najveći doprinos koji autorka doprinosi srpskoj kulturi negovanje srpskog folklora kroz autentične opise i tematski prikaz života običnih ljudi u manjim sredinama. Ona zalazi u sve kutke nacionalnog ponosa i bola, društvenog života i društvenih problema. Kroz njenu knjigu Blag reč, govori iskustvo, iskonska tradicija i narodna mudrost. Njen izraz je realističan i sa poukom.


Zaplanjski dijalekat kojim govore likovi ove knjige, prvenstveno Baba Grozda, spada u istočnoštokavsku grupu rasprostranjenu na teritoriji Svrljiga i Zaplanja, a konkretno Niša i okoline, koji su autorki najbliži. Praveći zapise istih, a često, tj. naročito audio varijante svojih priča, Negoslava čini jedan od najlepših patriotskih podviga posle Stevana Sremca, Sime Matavulja ili Bore Stankovića. A sem karakterističnog folklora u jeziku i tematici, mene lično, knjiga Blag reč tokom čitanja često je podsetila stilom na Andrićeve Znakove pored puta. Zapažanja, promišljanja i mudrosti koje nose izvesnu svevremenost ovog podneblja i mnogih generacija...

Iz recenzija Mr Aleksandre Nikolić-Matić, Merime Arantović i Zore Dabić odmah ćete osetiti miris vinogradske breskve, takođe poznate pod imenom Baba-Grozda, dotaći se satirično humorističnih preseka ljudskih slabosti i uveriti se da vam je pouka dobrote, pouka poštovanja i blagosti razumevanja kojim obiluju priče u knjizi preko potrebna.
Moja reakcija već nakon pročitane polovine je bila da ću knjigu poželeti uvek da nosim sa sobom u torbi, kao ruku prijatelja za podsećanje da negde po ćoškovima Srbije, porodice, tradicije još ima prave podrške i pravih ljudi.
Oduševilo me je što su naslovi priča samoobjašnjivi, kao "Ima gi razni", "Pobrgo stignem kad idem popolak, "Čuvaj savet za onija koji ga iskaju", "Neće ti otpadnu ruke" ili "Trn u oko".
Ako želite da lakše prođete koroz životno trnje, pročitajte obavezno Blag reč, ali za svaku preporuku su i prethodna knjiga Jošte čekam taj reč da mi rekne, kao i digitalna, Kaleidoskop.




Нема коментара:

Постави коментар