Možemo gledati na svet iz mikro ukla i makro ugla. Iz kog god ugla pogledali, videćemo povećanu stopu smrtnosti u Srbiji. Iz svog mikro ugla prvo pomislim na jednu ulicu u zemunskom naselju. Početkom 2016. godine lančano su preminula 4 stanovnika te ulice. Još se nismo oporavili od šoka, a sablasna pojava se ponovila! Krajem 2017. i početkom 2018. godine u rasponu od 3 meseca, umrlo je u toj ulici još petoro ljudi. Ako odmahnemo rukom na tu "nebitnu ulicu", na te "nebitne ljude", uključimo TV da odagnamo sumorne misli, čarobna kutija će nas podsetiti na učestale smrti legendarnih glumaca od kojih su neki bili još mladi: Marinko Madžgalj, Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Milorad Mandić Manda i drugi, a 2018. na primer, Nebojša Glogovac, Predrag Ejdus, Milena Dravić, Marko Nikolić. Jeza se uvukla u kosti. Sa smrću se oduvek živelo, ali je dolazila tiho, nije ovako opominjala. Smrt nam se unela u lice da nas probudi, da shvatimo da nam je zdravlje ozbiljno narušeno! Decu obolelu od karcinoma šaljemo na lečenja sms-om, ljudi smo... Pa, jesmo, ali često je za to kasno. Moramo učiniti više. Moramo svešću o tome šta je uzrokovalo povećanu smrtnost uticati na javnost, a javnost treba dalje da utiče na odluke vlasti da se bar buduća pokolenja zaštite od pošasti koja nas je snašla.
Ozračeni smo, svi smo ozračeni... šapuće se. Možda svako od nas nosi u sebi kancer, a da to i ne zna. Ne moramo biti doktori medicine i naučnici da bi smo doveli u vezu radioaktivno dejstvo sa kancerom. Prvo čega se setimo je NATO bombardovanje naše zemlje osiromašenim uranijumom. Hemijsko, biološko nuklearno oružje po glavi golorukog naroda... Kada se tako nešto desi u ratnim uslovima, sud za ratne zločine kazni agresora. Kada se neko proglasi svetskom silom i umeša u tudji rat, da ne kažem u tuđi život, zločin nazovu mirotvornom akcijom! Kada će NATO odgovarati za zločin počinjen nad nama?
Ozračeni smo... posledice bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki odavno zgražavaju svet, ali očigledno ne dovoljno, čim se još uvek dozvoljavaju rizici, isprobavaju nuklearne bombe i ko zna šta još, u tajnosti. Posledice ekspolzije nuklearnog reaktora u Černobilju, sećate li se toga? I danas postoji zabranjena zona u krugu od 25 km od tog mesta, ali snaga te eksplozije bila tolika da je nuklearna prašina dospela čak do Velike Britanije! Iako evakuisani nakon tragedije, ljudi sa tog područja 20 godina su osećali posledice po zdravlje. Mnogo dece je umrlo, a 6000 mladih obolelo od raka štitnjače. Bar su nas upozoravali da radioaktivni oblaci mogu doći do nas i doneti radioaktivnu kišu koja natapa srpske oranice i zatim dospeva u useve i kontaminira nam hranu koju jedemo. Sada više nema čak ni odgovornosti, ni upozorenja o tome šta nam preti uništenjem.
Šuška se da su svetske sile glumile mirotvorce na Kosovu samo da bi u napuštene rudnike natrpali svoj nuklearni otpad. Meni to, nažalost, zvuči logično. Zašto bi se inače velesile bavile "sitnom boranijom"? Ne znam šta možemo preduzeti, ali nije srpski ćutati!
