15.02.2018.

SREĆA


Često te život stavi pred svršen čin i  moraš da biraš da li da učiniš „ispravnu stvar" ili da budeš srećan. Češće izabereš prvo. Najčešće pogrešiš.  Da li je ono što svet očekuje ispravna stvar, često nisi siguran. A kad bi umeo biti srećan, bio bi siguran da činiš ispravnu stvar.

Ovako je Milena opisivala prijateljima osećaj: „Kada bi me neko pitao, šta je za mene sreća, mogla bih da mu navedem konkretno ime i prezime. Moja sreća ima osmeh dečaka, stas zvezdanog ratnika, glas poput toplog mleka pred spavanje, pogled kojim seče preko stomaka i kojim skenira dušu, a to nekako uspeva očima nežnijim od pamuka. Moja sreća je neko relativno prosečan, a suštinski neponovljiv. Karakter, duh, harizma, mudrost, plemenitost i mir planinskih izvora u vrtlogu njegove mladosti. Sila je u njemu. Sreća je biti u istoj prostoriji s mojim zvezdanim ratnikom i piti njegove reči. Sreća je opijati se njegovim noćnim pohodom u snove, sreća je ukrasti mu trenutke zbunjenosti kad nam se pogledi sretnu i kada nas značaj jedne naglašene reči, pokreta, ili prećutane saglasnosti venčava dubokom bliskošću. Moja sreća, poput peščanog sata nestaje u magli nedorečenosti, tabua, nerazumnih zabrana. Odlazi izvesno, udaljava se iz vidnog okruga i odmotava se vrpca koja nas je vezivala. Izgubiću se bez njega... On će nastaviti da zrači i usrećuje druge. Ali ja ostajem u mraku tamnijem od onog koji poznavah pre njega. Ostaje samo da se vidi da li je sreća dok te se neko seća…"

Odlomak romana Tokovi snova
Autor Draga



Нема коментара:

Постави коментар