Često te život stavi pred svršen čin
i moraš da biraš da li da učiniš „ispravnu
stvar" ili da budeš srećan. Češće izabereš prvo. Najčešće pogrešiš. Da li je ono što svet očekuje ispravna stvar,
često nisi siguran. A kad bi umeo biti srećan, bio bi siguran da činiš ispravnu
stvar.
Ovako je Milena opisivala prijateljima
osećaj: „Kada bi me neko pitao, šta je za mene sreća, mogla bih da mu navedem
konkretno ime i prezime. Moja sreća ima osmeh dečaka, stas zvezdanog ratnika,
glas poput toplog mleka pred spavanje, pogled kojim seče preko stomaka i kojim
skenira dušu, a to nekako uspeva očima nežnijim od pamuka. Moja sreća je neko
relativno prosečan, a suštinski neponovljiv. Karakter, duh, harizma, mudrost,
plemenitost i mir planinskih izvora u vrtlogu njegove mladosti. Sila je u njemu.
Sreća je biti u istoj prostoriji s mojim zvezdanim ratnikom i piti njegove reči.
Sreća je opijati se njegovim noćnim pohodom u snove, sreća je ukrasti mu
trenutke zbunjenosti kad nam se pogledi sretnu i kada nas značaj jedne naglašene
reči, pokreta, ili prećutane saglasnosti venčava dubokom bliskošću. Moja sreća,
poput peščanog sata nestaje u magli nedorečenosti, tabua, nerazumnih zabrana.
Odlazi izvesno, udaljava se iz vidnog okruga i odmotava se vrpca koja nas je
vezivala. Izgubiću se bez njega... On će nastaviti da zrači i usrećuje druge.
Ali ja ostajem u mraku tamnijem od onog koji poznavah pre njega. Ostaje samo da
se vidi da li je sreća dok te se neko seća…"
Odlomak romana Tokovi snova
Autor Draga
Нема коментара:
Постави коментар