08.02.2018.

OBRUČ

Oblaci su se nadvili nad tokove snova... Seća se, stari su govorili da belina u snu nije dobar znak. U ovom snu nije bilo profesora, al' je bilo. Sanjala je da je razočarana u muškarca sa kojim je nekada planirala budućnost jer je saznala da se bavi kriminalom. Svađom se nije mogla njega osloboditi. Oteo ju je, odveo vrlo daleko i nožem pretio da će je ubiti ako izađe iz te kuće u kojoj je psihopata umislio da će zajedno živeti dok ih smrt ne rastavi. Njena smrt. Posle više neuspelih pokušaja, jednom ga je napila i tako uspavala da bi mogla lakše pobeći. Konačno se oslobodivši, istrčavši iz tamnice u kojoj je boravila nedelju dana, doživela je šok! Oči su je zabolele od iznenadnog bljeska bele svetlosti koja je spojila nebo i zemlju. Da ju je otmičar daleko odveo to je znala, ali ovo je bilo nešto kao Aljaska! Nepregledna belina, mraz i izmaglica. Trčala je, ne okrećući se, trčala je, iako nije znala gde će u tom pravcu stići. Ni posle nekoliko sati nije bilo ničega na vidiku, nikakve promene u snežnom krajoliku, niti bilo kakvog orjentira. Nije padao mrak, a nije bio ni dan. Trčala je, iako je znala da od ne može daleko odmaći peške. On ima vozilo kojim će je lako sustići. Trčala je, da ga ne bi od muke ubila. I kad je tako preumorna u jednom trenutku pala četvoronoške, pokušala je da dođe do daha. Bilo je teže ustati nego trčati. Kao da su joj se svi mišići grčili u inat želji da ih pokrene. Podigla je glavu i na par metara od sebe ugledala vuka! Vuk i ona, ona protiv vuka, a sve protiv nje... nigde znaka civilizacije ni na sto kilometara unaokolo, da pozove pomoć. Nije imalo svrhe da viče. Vuk je u početku mirno posmatrao. Nije odmah ni prišao. Ali kad je krenuo ka njoj, beskrajno ledeno prostranstvo pod Mileninim nogama počelo je da se okreće i mislila je da joj je došao kraj. Brzo se pomolila bogu i upitala ga da li je moguće izbaviti se iz ovakve situacije. Glas koji je čula u svojoj glavi odgovorio joj je da mora verovati da će se spasiti. Ali, utom su se u blizini stvorila još dva vuka, nije smela da pomisli koliko ih samo ima! Bili su pozicionirani kao da hoće da je opkole. Logika joj je proradila brzinom svetlosti i odlučila je da se vrati nazad, da ipak beži ka poznatom zlu. Smatrala je da ako je ono dva posto sreće posluži da umakne vukovima, s psihopatom neće biti teže. Doduše, kada bude primetio da je pobegla, biće lud do usijanja. Ipak... U poslednjim mislima o preživljavanju, nećete verovati, desilo se nešto potpuno nelogično. Pred njom je bukvalno sa neba sleteo zeleni bicikl, kao božanska ruka spasa! Gledala je bicikl, gledala sneg i led... Koliko bicikl tu može da pomogne? Ipak, sreća je u tome što se se desilo čudo! A čudo se ne bi desilo da svevišnji nema u planu da ona preživi. Buđenje u hladnom znoju... (odlomak romana Tokovi snova, autor Draga)


2 коментара: