АКО SMO ODRASLI LJUDI NISMO NA PREKIDAČ

Njegova atipična muškost je zbunjivala i delovala neprivlačno. Paradoksalno svemu tome, prekorio je Milenu posle kratkog vremena da previše odugovlači sa intimom u vezi. Nikada nije bila intimna sa njim. Jednom, ponesena srećom što posle mnogo vremena ima nekog normalnog pored sebe, osetila je želju, ali je nije izrazila jer su to bili tek prvi dani veze. Kasnije više ništa nije osećala sem ljudskog saosećanja i prijateljstva. Naravno, nije joj bilo drago što je tako. I dok je on želeo da se zbliže, upoznaju sa roditeljima, njenom decom, da planiraju zajedničku budućnost, ona je želela da dobije na vremenu. Trudila se da ga ne izgubi jer se nadala da će se kasnije zaljubiti, mada je dobro znala da to funkcioniše upravo suprotno. Ljudi su najviše zaljubljeni na početku veze. Ako nisu, neće ni biti. Mogu se zavoleti na drugi način. Mogu funkcionisati. Ali ljubav nije poslovni odnos da se zadovoljava korektnim zajedničkim funkcionisanjem. Nekada davno čula je izreku, stvari treba činiti iz pravih razloga. Tome je verovala, kao i prvom utisku o nekome. Za dobru vezu imali su dosta materijala sem onog glavnog. Niko od njih nije bio zaljubljen! Ona je bar priznavala da je tako.

(Odlomak iz romana TOKOVI SNOVA)

PRAZNIČNI SAN

Za fotografiju zahvaljujem https://www.ateljemarinkovic.com/project/sveti-jovan-krstitelj

Na veliki praznik, Svetog Jovana, sanjala je sebe u venčanici od čipke, šampanj boje, sa istim takvim rukavicama. Videla je najviše svoje ruke i ruke muške osobe u crnom odelu, oltar, prstenje. Videla kako se te ruke potpisuju... Lica nije odmah videla. Sanjala je da se venčava u zrelom dobu, iz ljubavi, ali potpuno trezveno. Ceremonija je održana uz minimalan broj zvanica. Nakon toga je par u svojoj kući organizovao o svom trošku svadbeno veselje. Svekar i svekrva pomagali su Mileni. Malo se pribojavala reakcije roditelja na ovo, naročito zato što im nisu na vreme rekli za venčanje, ali su oni uvideli da se radi o odrasloj, trezvenoj odluci dvoje zrelih ljudi. Obilje hrane našlo se za švedskim stolom, slatkiši, osveženja… Najviše su se tražile domaće pravljene đakonije i hvalila mladina torta. Mlada se presvukla u svečanu tamnocrvenu haljinu za proslavu. Nije joj bilo teško da i sama ponešto servira, skuva kafu i slično. Mladoženja je sedeo sa gostima. Bilo je mnogo njegovih drugova i kolega. Neko je iskoristio momenat tišine da ga pita kakav je osećaj biti u braku, a mladoženja je, raspoložen, ne primećujući da je odjednom tišina, glasno odgovorio da je srećan i uzbuđen i da bi osećaj mogao jedino da se poredi sa orgazmom! Milena je iz kuhinje načuljila uši, provirila i tek u trenutku kad je mladoženja sve iznenadio izjavom, ugledala mu lik. Bio je to Stefan ili bar neko ko mnogo liči na njega! Osećala je to i ranije u toku sna, ali tek tada videla. Nasmešili su se zadovoljno jedno drugome. Tad se ponovo uozbiljio shvativši da ga sluša veliki broj starije gospode i dodao još da su stvorili uslove za skroman zajednički početak. 

Odlomak iz romana TOKOVI SNOVA.

NESTAJANJE

(Odlomak iz romana Tokovi snova, IK Presing)

Milena je obavljala neke poslove po gradu i svratila do škole. Zajedno sa ćerkom je pogledala ocene u dnevniku. Ena je po običaju prijavila samo dobre, međutim, pored tri petice, nedavno su bile upisane i tri jedinice. Ništa što ne može da se popravi, ali dokle laži… Kasnije u snu dolazi do saznanja da se na časovima prakse desila nesreća i da su Eni gorele ruke do lakata od struje. U bolnici je sve to relativno brzo sanirano, ali je imala žestoke primedbe da uputi direktoru zbog nemara povodom tog događaja i odbijanja odgovornosti. Stefan se pojavio na početku hodnika, pošao je na čas. Imao je na sebi svoje predivno teget odelo, zasenio je školu svojim stasom dok je prilazio. Međutim, izbliza je mogla da primeti da u je kosa postajala sve više seda, kako je prilazio. Ta kođe, delovao je sve umornije. Javio se ljubazno i imao nameru samo da prođe dalje svojim poslom, ali je posrnuo na stepenicama i Ena je potrčala da ga pridrži te je nastavila da mu pomaže sve do gore, držeći razrednog ispod miške. Milena je dotrčala i pitala  ga šta mu je, najpre persirajući. Nije dobila odgovor, pa je zajecala ponovo, nazivajući ga svojim dragim. Tada se okrenuo ka njoj, dobro su s pogledali, a onda je rekao da je bolestan. Izgovarajući te reči, kao u nekom horor filmu njegov lik je nestao, postajao prozračnoji sve dok nije nestao...

BESANI

Kada sam je prvi put ugledala, uskočila je u moje zenice i sa zadnjeg sedišta mog uma prošaputala:

- Psst!

Ilegalno se ušunjala u azil želja i ja je pustih tu da spava. Nisam znala njenu priču. Nisam smela da pitam ali mi je bilo drago što mi je poklonila poverenje. Snovi su delikatna stvar... Da, ta knjiga ima svoj tajni život, svoje mračne uličice, svoje usamljene svirače, svoje mačke na krovovima i prste žute od duvana. Ima vlažne poglede i suve usne. Ima oči grada i svira njegov bluz. Sama mi se otvorila kad sam se najmanje nadala, a opet bilo je to u ono doba godine kad i beznadje ima neko svetlo. Svaka priča je trodimenzijalna, ima reč, zvuk i sliku. I svaka je o ljubavi, baš svaka, čak iako je reč o kulinarskom specijalitetu. Koracima bezimenog lika verno se dočarava njegovo boemsko, ponekad egzotično, senzibilno poimanje sveta koji ga možda ne okružuje svuda, ali koji je u stanju oko sebe da sagradi za tren oka. Ova zbirka može da ti pruži zagrljaj života u kome si baš ono što želiš da budeš. Možeš imati svoj svet,lagano ga gustirati, ali ne biti sam u njemu. Zato se mnogi pronalaze u jednoj ili više priča. Ja sam se pronašla u tvari iz koje je nastala i stilu kojim je napisana više od svega ostalog. Svaka priča je draga, svaka jedno lepo iznenađenje, izdvojiću samo neke: Pad, Sama, Sećanja, Prošlost.

Druga želja je bila da upoznam onog ko je knjizi dao život. Dugo se nije dalo... Ali čuda postoje.

Goran Stojičić je osoba s kojom se razgovara telepatski. Mada u startu ne znaš kako se ponaša, kako razmišlja, sve njegovo ima vrlo specifičnu energiju koja te automatski prevodi na odredjenu talasnu dužinu.

Tvorac, čulni, emotivni i intelektualni provodnik, pripovedač mašte i snova, Stojičić je dobar domaćin atmosfere Besanih. Bar je moje iskustvo takvo.

Šta vi mislite?

LJUBAVNA MATEMATIKA NEMA LOGIKE

Zašto ljubav ne funkcioniše na principima logike?

– A želi dobru osobu koja će se posvetiti njoj. 
– B je dobra osoba.

– C je dobra osoba koja se posvećuje osobi A. ______________________________________________

Osoba koju želi osoba A je osoba C?

Logika je u njenom slučaju negde zakazala. Zašto bira B? Odgovor nije racionalne prirode. Ipak, taj iracionalni izbor je ne-osporna činjenica, njena stvarnost. Šta je ispravno učiniti da se bar neke stvari zadrže pod kontrolom? Još malo logike...

– A želi da bude iskrena u novoj vezi sa osobom C. 
– Postoje tragovi osobe B u srcu osobe A.

Nova veza neće biti iskrena dokle god postoje tragovi osobe B u srcu A.

Zato je najpametnije da se Milena ne suprotstavlja instinktima i osećanjima, već da sačeka rasplet sa Stefanom, koji je, relativno blizu, ako uzmemo u obzir godine čekanja do sad.

Odlomak iz prvog objavljenog romana TOKOVI SNOVA, IK Presing 
Srećno sa ovakvim "matematičkim začkoljicama" želi autor Draga!

PARČE SNA

Milena se veoma prijatno osećala kad je kročila na terasu. Bilo je to jedno prostrano, svetlo mesto u hladovini, sa pogledom na park. Taj pogled, taj prizor, u prvim trenucima su je toliko očarali da je čak zaboravila da pita zbog čega je Stefan hteo da razgovara sa njom. Samo je očima punim sunca gledala u boje... Plavetnilo neba i na njemu krupni majski cvetovi, kao iz bajke, nicali su pred njom, otvarali se, vrteli u krug… Veoma čudno beše to buđenje proleća, kao vatromet cveća, mirisa, boja, šarenih leptirića i onih drugih, u stomaku. „Vidite li vi ovu lepotu?!”, zadivljeno je uzviknula kroz uzdah. Stefan je prišao i pogledavši u nju, a ne u prizor pred njima, šapnuo “da”.

(Odlomak iz nedavno objavljenog romana Tokovi Snova, IK Presing)
Photo credit: Google Images