05.06.2017.

KNJIGA ZA SLADOKUSCE

Šta da vam pričam, ta sam! Sladokusac, istrebljivač čokolade. Pri samom pomenu čokolade, doživljavam euforiju, a pri degustaciji halucinacije. Dobro, ne baš, ali... Vidite, počelo u poslednje vreme da se piše o knjizi "Da se kladimo u čokoladu", a ja normalno, odlepim na prvu loptu! Pogledam omot, naslovnicu, pa pokrijem oči da ne ogladnim pred spavanje. No, šalu na stranu, knjiga nije jestiva, a nije ni knjiga recepata za kolače. U pitanju je zbirka priča autorke KevaIpo. Znam da mislite da se i dalje šalim, ali ako autorka želi da ostane anonimna, ko sam ja da vama otkrivam misteriju? Neću vam reći, ozbiljno! Šta, k`o da je pa poznajem! A i poznajem je... "Izgleda kako zamislimo. Godina - taman...Čvrsto veruje da će da svane iako se plan ne ostvari." Kad pročitate tu biografiju, shvatićete da je možda i vi poznajete.
A moja prva reakcija je bila da moram nešto od te žene da naučim. To što sam ja ozbiljna i što ozbiljno shvatam život, to je moj problem. Nije da mi je problem, dobro mi je u svojoj koži, al ljudima dosadno da me slušaju i čitaju takvu. Poželela sam da naučim neke stvari bolje da prihvatim, poželela da unesem malo duhovitosti u svoj crno-beli svet. I upravo dok ove redove pišem nakon pročitane knjige vidim da knjiga deluje. Mogli ste da se kladite da će da deluje?

Većina priča govori o muško-ženskim odnosima. Autorka se obraća neposredno, baš kako bi drugarici uz kafu u poverenju otkrila najnovija dešavanja ili zapažanja na tom emotivnom planu, u nekoj vezi ili u braku. Dešavaju se stvari od kojih bi neko drugi napravio tužni treći čin. Ovde tu dramu nećete gledati. Ovde je svaki rastanak, svaka prevara, laž, bolest, smrt, predstavljen u stilu - koji sam ja maler, al ništa, idemo dalje! Većina priča baciće vas prvo u smeh, a onda na dupe neočekivanim obrtom na kraju. Da se kladimo u čokoladu nije roman, a da jeste bio bi roman situacije. Imamo iskrene reakcije na ljubavna iskušenja iz oba ugla. Imamo odgovore na pitanja zašto se oženjeni vraćaju ženama i savete kako strpljenje i "ladno" prelaženje preko nekih brljotina mogu nekog na duže staze sačuvati. Neke priče su o pravoj sreći, neke o iluziji sreće, neke o navici, druge o strasti, ljubomori i drugim ljudskim slabostima. Na mene su najveći utisak ostavile prva i poslednja priča, Bubica i Tvrd orah. Tu je efekat iznenadjenja bio najveći jer mi nekako situacije pomenutih priča nisu obično za šalu.

Generalna pouka, bar po nekom mom doživljaju je da je život opasan zajebant! Dakle sa zajebantom moraš mangupski. Nekad te predje život, a nekad ti njega zavrneš, ako naučiš lekciju. I kratak je bre! Nema recepta za sreću sem onog unutrašnjeg osećaja koji treba slediti i samo biti srećan dok možeš!

4 коментара:

  1. Vidi se da je delovala knjiga. Duhovit, kratak a suštinski osvrt. Sjajno Draga!

    ОдговориИзбриши
  2. 100 posto sjajan tekst... i kod mene je otvorio čakru za humor, koja mi nekako bila sputana ;)

    ОдговориИзбриши