21.03.2017.

SVETSKI DAN POEZIJE leta gospodnjeg 2017

                                                        Dobar vam dan, dobri ljudi!
Jeste li se voleli malo danas? Jeste li znali da da je UNESCO od 1999. godine proglasio 21.mart za Svetski dan poezije? Nekad se obeležavao u oktobru. Šta poezija znači vama? Da li je, kao meni melodija ljubavi, cveće života i smrti , da li je pesma jave i sna? 

Možda sam staromodna, ali moj ukus je prilično klasičan. Koristim priliku da napravim mali kolaž - podsetnik na bisere poezije Slovena. Ne mogu ni za sto života napraviti hijrarhiju medju njima i njihovim delima, svako ima svoje mesto u mom srcu.

LAZA KOSTIĆ

Santa Maria Della Salute

"...Dođe mi u snu. Ne kad je zove 
silnih mi zelja navreli roj, 
ona mi dodje kad njojzi gove, 
tajne su sile sluškinje njoj. 
Navek su sa njom pojave nove, 
zemnih milina nebeski kroj. 
Tako mi do nje prostire pute, 
Santa Maria della Salute..."

Među javom i med snom

Srce moje samohrano, 
ko te dozva u moj dom? 
neumorna pletisanko, 
što pletivo pleteš tanko 
među javom i med snom. 
Srce moje, srce ludo, 
sta ti misliš s pletivom? 
k'o pletilja ona stara, 
dan što plete, noć opara, 
među javom i med snom. 
Srce moje, srce kivno, 
ubio te živi grom! 
što se ne daš meni živu 
razabrati u pletivu 
među javom i med snom!  

VLADISLAV PETKOVIĆ DIS

Možda spava

"...Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla."



ĐURA JAKŠIĆ

Padajte braćo


"...Al’ opet, grešan, grešno sam pevo —
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi — kipi i čeka —
Al’ ne da đavo… il’ ne da bog!"

VASKO POPA

Očiju tvojih da nije


Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu.

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle.

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.




KONSTANTIN SIMONOV

Čekaj me

"...Čekaj me, i ja ću sigurno doći,

sve smrti me ubiti neće.

Nek rekne ko me čekao nije:

Taj je imao sreće!

Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti

niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu."

TIN UJEVIĆ

Notturno

Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strašna u dubini,
ona je zublja u dnu noći;
plačimo, plačimo u tišini,
umrimo, umrimo u samoći.



I tako, rima do rime, kroz vekove ka ljudskom u nama... A kraja mom divljenju nema i red je da i ovog puta stavim samo...

4 коментара: