RADIO je, RADIO biće

Dragi moji, pre nego što se prepustim sećanjima, veliko hvala Nikoli Tesli i Aleksandru Popovu na otkriću raido talasa, kao i začetniku radio tehnologije, Giljermu Markoniju. Spisak zaslužnih naučnika kroz istoriju je mnogo duži, o tome će morati da vam priča neko ko se bolje razume. Ja nisam poznavalac već samo obožavalac. Fascinantno je to da su ljudski glas i muzika prvi put emitovani preko radio talasa davne 1906, a prva radio stanica se oglasila 1920!

Dakle, moja prva ljubav ima oko100 godina... 

Imala sam tri godine kad sam počela da registrujem tu čudnu drvenu kutiju zvanu radio prijemnik. Bila je velika kao klupa. Probala sam da sednem na nju, ali me nije držalo mesto. Pa, ritam, šta bi drugo bio uzrok! Hej, kako ritam pomera kukove i nožice, kao navijene! Niko me nije podučavao da plešem. Sem muzike! Sećam se, opčinjavalo me je svetlo koje je diskretno pratilo skalu. Verovala sam da ću, ako se dobro zagledam pod tim svetlom ugledati male ljude koji žive u radiju. Posle je mama rekla da ti ljudi žive negde daleko, nego samo glasno pevaju, pa ih mi čujemo.

Imala sam četri godine kada sam prve Čoline pesme naučila i pevala ih dok vozim bicikl, uz pratnju radija čiji zvuk je dopirao iz kuće kad je otvoren prozor.

E, kad sam malo porasla, pojavio se radio-kasetofon. I tad su stvari postale ozbiljne. Moja veza sa radijom se ustalila, postala višeslojna... Naime, nije mi bilo dovoljno da slušam pesme koje imam na kasetama. Otkrila sam snimanje i presnimavanje! Pa tako od nekog ko voli da spava, postadoh i noćobdija! Znate kako, najbolje muzičke emisije, a to su kontakt emisije sa slušaocima gde se ispunjavaju njihove želje, bile su u kasnijim večernjim satima. Hvala bogu, kutija radio-kasetofona nije više bila tako glomazna, primaknem je krevetu, ma šta krevetu, jastuku, da mogu čuti i kad utišam, bez uznemiravanja ukućana i tako čekam pesmu na radiju koju ću snimiti. I da znate da su stvarno ispunjavali želje i obećanja! Čak bi ponekad pročitali i poruku lične prirode, namenjenu nekim dečacima koje sam simpatisala na drugi način. Svaka radio emisija donosila je plimu osećanja, uzbudjenje, zanesenost. Muzika je najbrže prevozno sredstvo i najlepši vremeplov. Ona mašta koju muzika zagolica, pravi neke filmove u glavi, a takve Holivud može samo da sanja!Voditelji su prenosili zanimljivosti o muzičarima, muzičkim pravcima i to je postala glavna tema u društvu, kao i bitna odrednica moje individualnosti. Šta ti slušaš, bilo je, a skoro da mogu reći da je i ostalo pitanje podjednako važno kao - ko si ti.

Svaka radio stanica ima svoje biće. Urednici i voditelji sa malim brojem tehničara i velikim brojem tema koje obrađuju  na maštovit način nesvesno ostavljaju prepoznatljiv pečat, te iako možda ne zapamtimo njihova imena u odjavnoj špici, dugo i rado pamtimo baš neke odredjene emisije, nasuprot mnoštvu drugih.

Omiljene radio emisije bile su mi *Ozon, jer je inovativan i zabavan, *Dragstor zabavne muzike, jer ispunjava želje, Hit nedelje 202, jer je bitno pobediti,*Indeksovo radio pozorište, jer su britka satira i duhovitost prosvećivali građane u doba najvećeg mraka, a u studentskim danima  obožavala sam *Oblak u bermudama, jer su bili hrabri kao deca, objektivni i kreativni. A koje ste vi slušali?

Ne znam kako se uopšte desilo da sam posle toga izgubila naviku slušanja radija... To je ljudi moji, mnogo loša nenavika. Moja današnja rezolucija je - povratak radiju! Nikad se nije ostvarilo da na radiju radim, a ta želja je bio moj lični Diznilend, ali biće, osećam, mnogo lepih iznenadjenja kad saznam šta se sve promenilo, a šta  je uprkos svemu opstalo. Znate šta je bio okidač moje rezolucije? Vest da ljudi pokreću nove radio stanice. Konkretno, mislim na Radio Konkretno! Srećno slušanje!