20.01.2018.

PRAZNIČNI SAN

Za fotografiju zahvaljujem https://www.ateljemarinkovic.com/project/sveti-jovan-krstitelj

Na veliki praznik, Svetog Jovana, sanjala je sebe u veanici od čipke, šampanj boje, sa istim takvim rukavicama. Videla je najviše svoje ruke i ruke muške osobe u crnom odelu, oltar, prstenje. Videla kako se te ruke potpisuju... Lica nije odmah videla. Sanjala je da se venčava u zrelom dobu, iz ljubavi, ali potpuno trezveno. Ceremonija je održana uz minimalan broj zvanica. Nakon toga je par u svojoj kući organizovao o svom trošku svadbeno veselje. Svekar i svekrva pomagali su Mileni. Malo se pribojavala reakcije roditelja na ovo, naročito zato što im nisu na vreme rekli za venčanje, ali su oni uvideli da se radi o odrasloj, trezvenoj odluci dvoje zrelih ljudi. Obilje hrane našlo se za švedskim stolom, slatkiši, osveženja… Najviše su se tražile dome pravljene đakonije i hvalila mladina torta. Mlada se presvukla u svečanu tamnocrvenu haljinu za proslavu. Nije joj bilo teško da i sama ponešto servira, skuva kafu i slično. Mladoženja je sedeo sa gostima. Bilo je mnogo njegovih drugova i kolega. Neko je iskoristio momenat tišine da ga pita kakav je osećaj biti u braku, a mladoženja je, raspoložen, ne primećujući da je odjednom tišina, glasno odgovorio da je srećan i uzbuđen i da bi osećaj mogao jedino da se poredi sa orgazmom! Milena je iz kuhinje načuljila uši, provirila i tek u trenutku kad je mladoženja sve iznenadio izjavom, ugledala mu lik. Bio je to Stefan ili bar neko ko mnogo liči na njega! Osećala je to i ranije u toku sna, ali tek tada videla. Nasmešili su se zadovoljno jedno drugome. Tad se ponovo uozbiljio shvativši da ga sluša veliki broj starije gospode i dodao još da su stvorili uslove za skroman zajednički početak. 
Odlomak iz romana TOKOVI SNOVA.

13.01.2018.

NESTAJANJE

(Odlomak iz romana Tokovi snova, IK Presing)
Milena je obavljala neke poslove po gradu i svratila do škole. Zajedno sa ćerkom je pogledala ocene u dnevniku. Ena je po običaju prijavila samo dobre, međutim, pored tri petice, nedavno su bile upisane i tri jedinice. Ništa što ne može da se popravi, ali dokle laži Kasnije u snu dolazi do saznanja da se na časovima prakse desila nesreća i da su Eni gorele ruke do lakata od struje. U bolnici je sve to relativno brzo sanirano, ali je imala žestoke primedbe da uputi direktoru zbog nemara povodom tog događaja i odbijanja odgovornosti. Stefan se pojavio na početku hodnika, pošao je na čas. Imao je na sebi svoje predivno teget odelo, zasenio je školu svojim stasom dok je prilazio. Međutim, izbliza je mogla da primeti da u je kosa postajala sve više seda, kako je prilazio. Ta kođe, delovao je sve umornije. Javio se ljubazno i imao namerusamo da prođe dalje svojim poslom, ali je posrnuo na stepenicama i Ena je potrčala da ga pridrži te je nastavila da mu pomaže sve do gore, držeći razrednog ispod miške. Milena je dotrčala i pitala  ga šta mu je, najpre persirajući. Nije dobila odgovor, pa je zajecala ponovo, nazivajući ga svojim dragim. Tada se okrenuo ka njoj, dobro su s pogledali, a onda je rekao da je bolestan. Izgovarajući te reči, kao u nekom horor filmu njegov lik je nestao, postajao prozračnoji sve dok nije nestao...

10.01.2018.

BESANI


Kada sam je prvi put ugledala, uskočila je u moje zenice i sa zadnjeg sedišta mog uma prošaputala:
- Psst!
Ilegalno se ušunjala u azil želja i ja je pustih tu da spava. Nisam znala njenu priču. Nisam smela da pitam ali mi je bilo drago što mi je poklonila poverenje. Snovi su delikatna stvar... Da, ta knjiga ima svoj tajni život, svoje mračne uličice, svoje usamljene svirače, svoje mačke na krovovima i prste žute od duvana. Ima vlažne poglede i suve usne. Ima oči grada i svira njegov bluz. Sama mi se otvorila kad sam se najmanje nadala, a opet bilo je to u ono doba godine kad i beznadje ima neko svetlo. Svaka priča je trodimenzijalna, ima reč, zvuk i sliku. I svaka je o ljubavi, baš svaka, čak iako je reč o kulinarskom specijalitetu. Koracima bezimenog lika verno se dočarava njegovo boemsko, ponekad egzotično, senzibilno poimanje sveta koji ga možda ne okružuje svuda, ali koji je u stanju oko sebe da sagradi za tren oka. Ova zbirka može da ti pruži zagrljaj života u kome si baš ono što želiš da budeš. Možeš imati svoj svet,lagano ga gustirati, ali ne biti sam u njemu. Zato se mnogi pronalaze u jednoj ili više priča. Ja sam se pronašla u tvari iz koje je nastala i stilu kojim je napisana više od svega ostalog. Svaka priča je draga, svaka jedno lepo iznenađenje, izdvojiću samo neke: Pad, Sama, Sećanja, Prošlost.

Druga želja je bila da upoznam onog ko je knjizi dao život. Dugo se nije dalo... Ali čuda postoje.
Goran Stojičić je osoba s kojom se razgovara telepatski. Mada u startu ne znaš kako se ponaša, kako razmišlja, sve njegovo ima vrlo specifičnu energiju koja te automatski prevodi na odredjenu talasnu dužinu.
Tvorac, čulni, emotivni i intelektualni provodnik, pripovedač mašte i snova, Stojičić je dobar domaćin atmosfere Besanih. Bar je moje iskustvo takvo.

Šta vi mislite?



07.01.2018.

MATEMATIKA, LOGIKA, LJUBAVNA TAKTIKA


Zašto ljubav ne funkcioniše na principima logike?
A želi dobru osobu koja će se posvetiti njoj. 
B je dobra osoba.
C je dobra osoba koja se posvećuje osobi A. ________________________________________________
Osoba koju želi osoba A je osoba C?

Logika je u njenom slučaju negde zakazala. Zto bira B? Odgovor nije racionalne prirode. Ipak, taj iracionalni izbor je ne-osporna činjenica, njena stvarnost. Šta je ispravno učiniti da se bar neke stvari zadrže pod kontrolom? Još malo logike...

A želi da bude iskrena u novoj vezi sa osobom C. 
– Postoje tragovi osobe B u srcu osobe A.
Nova veza neće biti iskrena dokle god postoje tragovi osobe B u srcu A.

Zato je najpametnije da se Milena ne suprotstavlja instinktima i osećanjima, već da sačeka rasplet sa Stefanom, koji je, relativno blizu, ako uzmemo u obzir godine čekanja do sad.

Odlomak iz nedavno objavljenog romana TOKOVI SNOVA, IK Presing 
Sreću vam želi autor Draga!

01.01.2018.

PARČE SNA


Milena se veoma prijatno osećala kad je kročila na terasu. Bilo je to jedno prostrano, svetlo mesto u hladovini, sa pogledom na park. Taj pogled, taj prizor, u prvim trenucima su je toliko očarali da je čak zaboravila da pita zbog čega je Stefan hteo da razgovara sa njom. Samo je očima punim sunca gledala u boje... Plavetnilo neba i na njemu krupni majski cvetovi, kao iz bajke, nicali su pred njom, otvarali se, vrteli u krug Veoma čudno beše to buđenje proleća, kao vatromet cveća, mirisa, boja, šarenih leptirića i onih drugih, u stomaku. „Vidite li vi ovu lepotu?!, zadivljeno je uzviknula kroz uzdah. Stefan je prišao i pogledavši u nju, a ne u prizor pred njima, šapnuo “da.

(Odlomak iz nedavno objavljenog romana Tokovi Snova, IK Presing)
Photo credit: Google Images

31.12.2017.

TOKOVI SNOVA ili ti o čemu ja to

Kraj 2017-e godine u životu običnog ali tvrdokornog piskarala, moje malenkosti, obeležila je pojava ovog romana. Znam da će prijatelji imati mnogo pitanja u startu, pa dok ne dođe do promocije i prvih recenzija, pokušaću malo da pojasnim kakva je tema romana. Prepričati radnju je moguće i lako, ali u ovom slučaju potpuno besmisleno! Zato krenimo po padežima...

  • KO, ŠTA ? Prosečna žena sa neobičnim noćnim snovima i tajnom u srcu.

  • KOGA, ČEGA? Senki prošlosti i "povampirenih" dužnika žrtva.

  • KOME, ČEMU? Deci i jednom profesoru.

  • KOGA, ŠTA? Zamenu za roditelja i putokaz u životu (detetu); simbole večne zahvalnosti, prijateljstva i romantične naklonosti (profesoru).

  • HEJ! Etiko, predrasudo, sujeto, iluzijo!

  • S KIM, S ČIM Podsvešću  se igraš i nalaziš je pod kamenom spoticanja u stvarnom životu.

  • O KOME, O ČEMU O značaju onih koje olako izgubimo.

Ukoliko je neko zainteresovan da naruči knjigu koja je još toliko vruća da ne znamo u kojim će knjižarama biti dostupna, neka mi pošalje poruku na blogu ili FB stranici Autor Draga.

Veliki novogodišnji poljubac od mene!

                       

13.11.2017.

DRUŽENJE SA KNJIGOM IZNENAĐENJA

Jedan poziv može promeniti sve, od osobe razočarane u ljude može napraviti nekog ko je u harmoniji sa okolinom koju konačno sam bira, jedan poziv može živima vratiti život... U mom slučaju jedan poziv na blogersko druženje rezultovao je lančano mnogim sličnim, kao i dragocenim poznanstvima sa tim divnim bićima koje spaja kreativnost. Na skorašnjem druženju u organizaciji Negoslave Stanojević i Zorice Paunović tražilo se mesto više. Očekivali smo iskrenu radost susreta, očekivali prijatne razgovore, nova poznanstva, dosta šale i podrške, ali dobili i ono neočekivano! Iznenađenje večeri bili su gitara Milutina Obradodovića i pokloni putem iprovizovane tombole. Tako sam postala dobitnik knjige Ratovi strasti, Rade Ilić.

Pročitana je gotovo u jednom dahu. Sastavljena je od uporednih priča Natalije, Koste i Mitra, mladih intelektualaca koji su se družili, zaljubljivali i tražili puteve sreće. Kroz njihove introspekcije, kroz unutrašnje bitke konvencionalnog i uzvišenog, mogućeg i željenog, nagonskog i razumskog, cepali su se i sastavljali svetovi. Uživala sam u mnogim referencama na svetsku književnost koja je vidno obeležila način razmišljanja protagonista. Zanimljivo je kako dva braka sklopljena od pogrešnih spojeva ljudi koji su toga negde intuitivno svesni u samom startu, na različite načine propadaju. Oni koji su ga temeljili na strasti od druge strane sečiva strasti će stradati. Oni koji su brak temeljili na racionalnim principima, ali i sličnim afinitetima, tvrdoglavo ga uprkos emotivnom nezadovoljstvu i bledunjavoj strasti čuvaju, tumačeći ljubomoru ili nesreću kao iskušenje koje će taj brak ojačati. Pitam se zašto je potrebno da se sa jednim izborom skljokamo do samog kraja da bi smo progledali, kad je život pun izbora za nas. Poželela sam da upoznam te imaginarne likove i pomognem im u cilju oslobađanja. Ovo je samo prvi i lični doživljaj romana. Ali volim kad me ne ostavi ravnodušnom. I sem dobre pouke, volim i kad me navede na mnoga pitanja koja možda nemaju odmah odgovor. 

Podrav i do čitanja, dragi prijatelji.

04.10.2017.

ČOVEK SA ŠEŠIROM

Svetla velegrada pala su na sniženja, na šarene lampione, dečiji luna park... Bilo je to vreme davanja, vreme iznenađenja, vreme užurbanosti da se stigne obradovati svako na koga si odavno zaboravio. Bilo je vreme pred Božić. Mraz, sitne pahulje su letimično projvejavale bez ozbiljne namere da naprave pokrivač. Mirisalo je na kuvano vino. Svakodnevno sam prolazila tuda i uvek bi me zaustavio neko u pokušaju da proda kakvu sitnicu, ciganka da mi prorekne sudbinu, invalid da isprosi koji dinar. I bilo je mnogo te tuge u ulici. Što više te tuge, navalentniji su bili. Kako reagovati...daš što ti se zatekne u džepu, nastaviš svojim poslom i malo i ujedeš za usnu jer znaš da duguješ za struju već dva meseca i niko to ne zna niti zbog toga žali.

A taj čovek sa belim šeširom je stajao uvek na istom ćošku i povremeno skidao svoj šešir, a onda bi dugo gledao u njega. Njegovo odelo bilo je staromodno, šarenog dezena,  a boja šešira se uopšte nije uklapala uz njega. Kada bi skinuo šešir i zadržao ga ispred sebe imao je veseo izraz lica, ne kao drugi prosjaci. Ljudi bi, ne gledajući ga povremeno spustili neki dinar u njegov šešir, a čovek bi, pomalo zbunjeno gledao u taj novac. Da li je to neka osoba ometena u razvoju? Jadan...

Jednom je dečak od nekih 7-8 godina prišao njemu bliže i zagledao se u čoveka. Čovek je nabacio širok osmeh i skinuo svoj šešir. Na to je dečak skinuo svoju pletenu kapu na isti način. Čovek nije više zbunjeno gledao, već se još više obradovao. Bacio je svoj beli šešir u vis i dočekao ga u ruke. Dečak je učinio isto sa svojom kapom. Roditelji su pozvali dete, morali su poći. Dečaku se oteo uzdah, nasmešio se čoveku sa šeširom, a potom čežnjivo pogledao u snowboard  u izlogu. Iznenada, čovek izvadio sav novac koji je "isprosio" tog dana, kupio detetu snowboard i potrčao za njim da mu ga pokloni. 

Čovek sa šeširom nije bio prosjak. Bio je nem i zbog toga usamljen. Njegov pokret rukom i šeširom bio je pozdrav, pokušaj komunikacije sa ljudima.

27.09.2017.

OVO NIJE PRIČA O TEBI

 
Photo credit Pinterest

Gledam ja jednom svoja posla,
Po paučini zaborava gde sam zaturila sebe,
Kaad... kuca neko...
Otvorim vrata, a ono i dalje kuca.
Srce mislim!
I ušunja se tako On.
Mladji od mene.
Vasiooonooo, šta mi radiš?!
Jel ti nemaš druga posla
No sa mnom da se izmotavaš?!
Šta sad s njim da radim?!
Ni kafu još ne pije,
Kao iz zdravstvenih razloga.
Mene je naš`o!
E, al ništa On, pravi se blesav.
Kao sve  će tu nešto "tetki lek".
Gledam ga...
Pa nije normalan koliko je zgodan!
Otkud mu taj mačkasti hod,
Nikako ne ženstven, taman onako...
Uh, šunja se kao panter!
Ma staću je njemu na rep!
I pustiću ga kad ga stignem.
Možda ću ga poljubiti jednom!
Možda bi bilo slatko...
I pustiti ga tako...
Razmišljam samo
Zašto me gleda
Merka me k`o mače džigericu...
Garant nema dozvolu 
Za vožnju žednih preko vode.
Al talenta ima.
Ma, prodji me se mangupe!
Ne motaj mi se oko nogu...
Dobro, motam se i ja tebi nekad.
Samo da te imam na oku!
Šta je, smorio si se već?
Naišla neka prava princeza?
Ako, trči, javi se ti samo
Na zov prirode!
Ne razumeš zašto te puštam?
Kad ispuniš sva ta očekivanja,
Mahom tudja,
Kad utoliš žedj za sjajem,
Mahom lažnim,
Kad obidješ svet
Da bi se vratio sebi
I pročitaš samog sebe do kraja,
Shvatićeš... da ništa još nisi shvatio!
Shvatićes da planiraš život,
A živiš kako moraš
Da ne možeš srećan biti
Dok o sreći sanjaš,
Shvatićeš i mene tada,
Doći na prednja vrata.
Sigurno neću biti tu.
Biće tu topla suza za tebe.

Autor Draga


31.08.2017.

U KOM SI TI FILMU

U avgustu smo u okviru Zemunskog otvorenog festivala imali prilike da u filmskoj umetnosti uživamo na jedan drugačiji način. Projekcije filmova na otvorenom, pružaju jedan nezaboravan, jedinstveni osećaj koji je teško rečima opisati. Atmosfera je romantičnija, uzbudljivija i dolazi do učestalije i prisnije interakcije medju gledaocima. Utisak da kultura nije otudjena od nas, već da se uvukla u masu i da se kreće u korak sa običnim, malim čovekom je možda samo moj. Nisam na njega ostala imuna ni početkom jula, kada sam prisustvovala istoj vrsti dogadjaja u okviru manifestacije Filmstreet. Jedne tople večeri sam zahvaljujući Filmstreet-u, sedeći tik pored reke, uz grickalice odgledala Mističnu reku sa Šon Penom u glavnoj ulozi.

Mističnu reku su svi već gledali i dovoljno je hvaljen i opisivan u medijima da ne moram da ponavljam. Ovom prilikom želim nekoliko reči napisati o utiscima nakon švedskog filma Stokholmske priče. Samo pasionirani ljubitelji filma se otisnu u filmske vode van domaće, američke, britanske , eventualno francuske produkcije na koje smo navikli. Evropski film je drugačiji. Moderniji je i realističniji. Iz moje laičke perspektive, dominantna razlika izmedju manje poznatih evropskih i popularnih filmova je u tome što popularni teže da zabave i zadive, a evropski imaju više tu neku umetničku notu i svaki je sebi svojstven.

Stokholmske priče u režiji Karin Falen je drama sa srećnim ali zato ne i sladunjavim završetkom jer je u pitanju pobeda vizije i pobeda opšteg dobra. Priča prati nekoliko slučajno povezanih ljudi, njihove patnje i transformacije, ali je meni, kao nekom ko pokušava da se bavi pisanjem, u središtu pažnje do kraja ostao glavni lik. Na početku upoznajemo Johana, mladog pisca koji poklanja prijateljima svoju zbirku poezije pokušavajući da ih zainteresuje za svoje ideje. Gledaju ga blago telećim pogledom, nezainteresovano. Na svakom koraku isto doživljava. To ga naravno boli, ali ne prestaje vredno da radi i ne odustaje. Ide čak dotle da svakodnevno dosadjuje izdavaču i jednom već uticajnom piscu što na prvi pogled deluje iritantno i glupo, medjutim, da li je baš tako... On je ipak dugo u tom svetu i dobro zna da razlog njegovog neuspeha može biti taj što rukopis čami u zapećku, nepročitan. Principi kojim se rukovode izdavači kada odlučuju šta će da čitaju i objavljuju ponekad su obojeni predrasudama, ponekad preopterećeni tiražima, profitom. A kada bi  samo pročitali  rukopis, Johanova ideja bi se, poput zaraze, brzo raširila svetom i svet bi zbog toga postao lepše mesto. Johan veruje da svetla grada pritiskaju ljude. Svako bi spoznao svoju pravu prirodu kada bi bar na neko vreme, čitav grad ostao u mraku! Mladić odlazi kod izdavača u želji da objavi svoju novu knjigu, ali nailazi na odlaganja, izbegavanja i nepoštovanje. Da ironija bude veća, Johan je sin jednog od najeminentnijih švedskih pisaca. Primećuje se da ga kulturni krugovi u gradu samo zbog te činjenice pozivaju na proslave i bar mu povremeno izadju u susret. Na kraju neće ni prećutati da ga smatraju lošim piscem. Očajan baca svoj rukopis sa mosta. Jedne noći je u celom Stokholmu zavladao mrak.Kako je do toga došlo, i koje su posledice usledile pogledajte u filmu.

Do nekih novih filmova i utisaka, gasim svetla...

07.06.2017.

SKRIVENA KAMERA

Nedavno sam prisustvovala promociji knjige "Priče iz moje glave i sveta oko mene" čudesne Zoje Mladenović. Promocija je protekla u prelepoj intimnoj atmosferi sa toliko pozitivne energije, da mi lepše ne bi bilo ni na vlastitom rodjendanu! Sama autorka i tim koji je radio na knjizi i koji je knjigu predstavio, spontanom improvicacijom, ubedljivom interpretacijom, a nadasve iskrenom emocijom pružili su gostima upečatljiv prikaz onoga što je opisano u knjizi. Nakon izvodjenja par priča, upecala sam se na senzualnost prožetu duhovitošću kojim one odišu. Nije lako govoriti o tematici priča, a da se ne zadje u puko prepričavanje svake ponaosob. Mogu vam reći da sam ovu znirku priča pročitala u jednom dahu i da sam se nakon toga zapitala da li je to bila knjiga ili skrivena kamera.


Subjektivna sam, nisam književni kritičar, ali jesam neko ko o knjigama razmišlja. Moj ukupni doživljaj Zojine knjige je nalik na pogled kroz prozor u toku vožnje. Često se tako primete situacije, gafovi ili "ispale" u današnjem žargonu koje vas iskreno nasmeju, a koje ne biste primetili da niste posmatrač u toj vožnji koju je neko oslikao kao skrivenom kamerom svog uma. Bilo da u nekoj priči autorka govori u prvom licu ili nam se obraća neki od likova, a zastupljeni su i muški i ženski, primećujemo naraciju koja prati tok svesti. U skladu sa naslovom knjige, kroz život, kao list na vetru, lutaju misli i dopiru glasovi iz dubina. A u ljudskim dubinama ima svega, ima poroka, sujete, mnogo apsurda, potopljenih nada, ima laži i maskarade, ali i pronicljivosti i snage da se čovek izdigne kad je najviše zgrožen. Ponekad se mora dotaći samo dno da bi smo imali dobar odraz da se odbacimo na površinu.

Tako je i jezik korišćen u pojedinim pričama necenzurisan. Nekoga će začuditi naturalizam iz pera jedne fine dame. A kad razmislimo, život je takav kakav je i ponekad ono što se dešava moramo nazvati pravim imenom. Hrabrost je prihvatiti to, a još veća prihvatiti svoje mane. Zamislite kako je skinuti sve maske i pogledati se onim pogledom koji prodire do kostiju. Zamislite kako je nakon sve te borbe voleti, voleti uprkos svemu! Živeti bez ružičastih naočara, a ne odustajati od sebe i svojih snova. To je ono na šta me je podsetila knjiga "Priče iz moje glave i sveta oko mene"..