18.03.2018.

MORALA JE BITI MOJA


Knjiga "Soba tajni" autora Miljana Punovića! Znate li onaj osećaj kad vas privlači neki miris, kao miris knjige, ponekad sveže štampane, ponekad onaj koji znači sačuvane vrednosti... Znate li kada naslov ili korica knjige deluju na vas kao okidač, kao da ste upravo prozvani  na reakciju? Ima knjiga s kojima nema promašaja. Ako znate taj osećaj, onda verujte da ćete se još bolje osećati kada, kao ja sada, nakon pročitanog romana uzviknete: Znala sam! To je to!

Roman je misteriozni triler sa fiktivnom političkom podlogom. Roman je Matrix koji se dešava u Srbiji, jednom mladom studentu koji je iz provincije došao u veliki grad. Ovo poređenje ne negira ni autor, a prosto je nemoguće negirati ga onima koji su gledali film. Međutim, meni su radnja i  stil Sobe tajni mnogo bolje legli. Uverljivije je, daleko uverljivije! Tako da o kopiranju nema ni govora, dok neizveznost, nepredvidivost povezanost detalja, ubedljivost u karakterizaciji , živopisnost u dočaravanju nadrealnog i jezivog, dominiraju. Zrelost i veština Miljanove pripovedačke tehnike učiniće da pomislite da čitate delo Stivena Kinga, a ne nekog kome je ovo tek prvi roman. Autor se iskreno upustio u svet žanra koji ga je lično privlačio, ali njegov pečat je autentičan. Autor je prepoznao i hrabro predočio nama jedno naličje naše stvarnosti, jedan sistem koji uspeva da nas zatoči upravo zato što ne otkriva svoje karte. Sistem ne ostavlja mogućnost izbora jednom kada se u njega uđe. Moraju biti spremni da se odreknu i svojih najdražih radi viših ciljeva. Jasno govori podnaslov, ai recezenti su već primetili da je poenta knjige da se zapitamo - čiji su naši životi, naše sudbine. Još manje izbora ostaje ljudima koji veruju da biraju svoje lidere, ne znajući da su svi regrutovani, svi unapred predodređeni. Centar koji se pominje kao organizacija za pripremu najmoćnih ljudi iz sveta politike, državnog vrha ali takođe i sveta koji se ponekad graniči sa svetom podzemlja, kriminala,  podsetio me je na Section One u seriji La Femme Nikita, na jedno surovo mesto koje se, uz pomoć napredne psihologije, medicine i tehnologije igra granicama ljudske izdržljivosti.

U Sobi tajni ipak, osećaju  se svežina mladost kroz iskrene ljubavne priče i strasne avanture glavnog junaka. Oseća se taj prirodni osećaj da možeš sve, ta spontana radoznalost, tako tipična baš za mladost. Glavni lik romana ne podseća ni na jednog aktera u filmovima i romanima sličnog žanra, bar ne a da ja znam. Njegova porodična tragedija nije me ostavila ravnodušnom.

Soba tajni  mi je šapnula da ne zaboravim da su najopoasniji ljudi čuvari tajni, ali da su tajne njihovi gospodari.

Preporučujem!



13.03.2018.

LASKA I VUK


(photo credit: google images)

Laska je bila mala košuta koja je imala oči poput badema, velike kao ostrva. Nakon što su joj lovci ubili roditelje, pronašli su je narodnog dana u šumi kraj potoka turisti na pikniku. Toliko je bila prestravljena od ljudi da više nije imala snage ni da beži. Ležala je na boku dahćući ubrzano sa srcem u potiljku i čekala svoj kraj. 
- Hajde da je odvedemo kod veterinara, meni deluje kao da je ranjena!
- Da, moramo je svakako odvesti Tome, ali šta da radimo posle?
- Vratićemo je u šumu, tu je njen dom. 
- Ne! Nikako! Lovci se vraćaju svakog petka na ovo mesto i dovršiće posao! - zapomagala je jadna košuta ali je niko nije razumeo.
Turisti su uradili kako su se dogovorili i kada su se uverili da je dobro i nahranili je, vratili su je na isto mesto gde su je i našli. 

Jadna Laska pala je u očaj i poželela da nije preživela onaj kobni pokolj. Šta će ona sada sama u šumi u kojoj ima i vukova i lovaca, a priča se da u proleće i medvedi siđu sa planina? Još teže od straha s kojim je morala da živi palo joj to je što nema nikog svog. Nema više sa kim da popriča, za leptirima da skakuće... Dani su prolazili a ona je sa druge strane potoka povremeno u daljini nazirala obris starog vuka samotnjaka. Nije joj bilo jasno kako je do sada nije pojurio i pojeo! Voleo je miris straha, možda. Možda mu je samo bilo žao nje, pošto je svestan koliko je jači.

- Zašto samo stojiš tu i posmatraš, vuče? Ne želiš da me pojedeš?
- Ko bi mogao da pojede takvu lepotu, ko bi smeo da naruši takav sklad? Ne želim da ti naudim. 
- Zašto me onda posmatraš uporno? Šta hoćeš od mene?
- Brinem se. Dođem samo da vidim da li ti šta treba. Izvini ako sam nepristojan. Ne bih da smetam...
- Ne... - pokajala se - U stvari ne smetaš, samo još nisam čula da vukovi imaju milosti.
- Razumem tvoje nepoverenje. I ja bih na tvom mestu možda nepoverljiv bio. Idem, a ti budi bez brige.

Vuk se nije pojavljivao 3 dana i 3 noći, a Laska je počela o njemu da razmišlja. Prvo joj je bilo žao što ga je bezrazložno sumnjičila, a onda, što je vreme više prolazilo, čak se počela pitati da se njemu nije nešto loše desilo. Da li da pređe potočić i odvažno kroz gušći i mračniji deo šume krene u potragu za njim? Pokušala je, krenula bi par koraka pa bi se neodlučno vratila nazad. A vuk... vuk je to sve ipak iz prikrajka posmatrao. 

-Vidim da si na toj livadi obrstila svo rastinje, dođi da ti pokažem kakvog divnog sočnog grmlja ima u blizini moje kuće. Znaš, ja to ne jedem, šteta da se baci! - doviknuo joj je vuk napokon.
Laska se tako obradovala što ga ponovo vidi i budući veoma gladna, bez mnogo razmišljanja ga je sledila. U jednom trenutku bilo je toliko mračno da nije znala kuda ide, a vuka je izgubila iz vidokruga. Nekoliko trenutaka kasnije osetila je vreo dah za vratom, oštar bol i čula tup zvuk udarca sopstvenog tela o tlo. 

Tako je nastradala naivna devojka Laska.

23.02.2018.

NASAMO SA SOBOM

Stefan je morao da uzme slobodan dan. Spojio je to sa vikendom i pobegao malo od svega. Obično na putovanja ide sa grupom planinara, ali ovog puta je otišao na Rajac sam, da se presabere i dobro razmisli o novonastaloj situaciji sa Nikolinom. Znao je da ona neće odustati... Odakle da počne... nekoliko trenutaka nije mogao ni da se koncentriše na problem. Njegove oči bile su pune zelenih krošnji, uši žubora vode sa obližnje rečice, nozrdrve mirisa livadske trave i cveća. Mir u kome ne osećaš ni samog sebe... Da li se taj život u gradu stvarno dešava? Sa ove distance deluje mu kao san. Dok je tako sedeo na jednom trupcu drveta, grančicom je po zemlji crtao mreže, kvadrate i romboide. To je njegova podsvest govorila da mora da se organizuje i da napravi plan. Prvo, mora da sazna da li je učenica Ena usvojena ili ne što je veoma neprijatan zadatak. Dijana kaže da ne bi smeo devojčici direktno da se obrati jer u većini slučajeva deca i ne znaju istinu, a i  tračak sumnje bi mogao da je poremeti. Znači prvo razgovarati sa Milenom o tome. Neće ni to lako ići. Sam je kriv što još uvek nemaju neki prisniji odnos. Drugo, utvrditi očinstvo. To sa DNK analizom valjda neće biti teško. Sestra ima drugaricu na Biološkom fakultetu. Treba samo da uzme nekoliko vlasi Enine kose. Da li da to uradi prvo? Precrtao je kvadrat. Zatim je obrisao nogom sve sto je štapom zvrljao po zemlji.
„Treće... šta ćeš ako jesi otac? Hoće li ti poverovati, može li ti oprostiti napušteno dete? A Nikolina... na stranu osećanja, pa i ona je ljudsko biće, majka je, a ti si je ostavio samu u tom paklenom kazanu godinama. Magarče... eh, magarčino“, govorio je sebi.
Zatvorio je oči i poželeo da Milena sedi pored njega, isto tako zatvorenih očiju, ćutke, osluškujući njegovo disanje. Poželeo je da ga neko prihvati tako grešnog...

19.02.2018.

TAJNE

Tajne su lepljive. Poruke pisane bezbojnim mastilom čekaju da se proture ispod stola, preko ramena, šapatom, prećutnim telefonskim impulsima i onda se tumače u strogoj izolaciji, premeštaju, prati se njihov tok. Tok događaja koji su nametnuli tajnu i koji je, destilovanu vremenom, strpljenjem i razumevanjem, pripremaju za trenutak istine, a onda opet vrate u prvobitno stanje. Bezbrojna pitanja imala su odgovor, ali ih tajna nije dala. Tajna je ljubomorna na ljubav i zato je presreće i sapliće slatkim trikovima, dovoljnim da ti pamet zavrte u krug. A kad padneš sa te vrteške, otreseš prašinu sumnje, strepnje, iščekivanja i pitanja koja su stigla umesto odgovora, bude ti muka. Poželiš da put nastaviš bez tog tereta. Ne vredi, seti se, tajna je lepljiva. Zbog nje ćeš, gde god išao, stići samo na početak i sanjati intenzivno, sa mnogo boja, sa smislom, sa ukusom predskazanja, od jedne do druge, treće degustacije buđenja.


15.02.2018.

SREĆA


Često te život stavi pred svršen čin i  moraš da biraš da li da učiniš „ispravnu stvar" ili da budeš srećan. Češće izabereš prvo. Najčešće pogrešiš.  Da li je ono što svet očekuje ispravna stvar, često nisi siguran. A kad bi umeo biti srećan, bio bi siguran da činiš ispravnu stvar.

Ovako je Milena opisivala prijateljima osećaj: „Kada bi me neko pitao, šta je za mene sreća, mogla bih da mu navedem konkretno ime i prezime. Moja sreća ima osmeh dečaka, stas zvezdanog ratnika, glas poput toplog mleka pred spavanje, pogled kojim seče preko stomaka i kojim skenira dušu, a to nekako uspeva očima nežnijim od pamuka. Moja sreća je neko relativno prosečan, a suštinski neponovljiv. Karakter, duh, harizma, mudrost, plemenitost i mir planinskih izvora u vrtlogu njegove mladosti. Sila je u njemu. Sreća je biti u istoj prostoriji s mojim zvezdanim ratnikom i piti njegove reči. Sreća je opijati se njegovim noćnim pohodom u snove, sreća je ukrasti mu trenutke zbunjenosti kad nam se pogledi sretnu i kada nas značaj jedne naglašene reči, pokreta, ili prećutane saglasnosti venčava dubokom bliskošću. Moja sreća, poput peščanog sata nestaje u magli nedorečenosti, tabua, nerazumnih zabrana. Odlazi izvesno, udaljava se iz vidnog okruga i odmotava se vrpca koja nas je vezivala. Izgubiću se bez njega... On će nastaviti da zrači i usrećuje druge. Ali ja ostajem u mraku tamnijem od onog koji poznavah pre njega. Ostaje samo da se vidi da li je sreća dok te se neko seća…"

Odlomak romana Tokovi snova
Autor Draga



08.02.2018.

OBRUČ

Oblaci su se nadvili nad tokove snova... Seća se, stari su govorili da belina u snu nije dobar znak. U ovom snu nije bilo profesora, al' je bilo. Sanjala je da je razočarana u muškarca sa kojim je nekada planirala budućnost jer je saznala da se bavi kriminalom. Svađom se nije mogla njega osloboditi. Oteo ju je, odveo vrlo daleko i nožem pretio da će je ubiti ako izađe iz te kuće u kojoj je psihopata umislio da će zajedno živeti dok ih smrt ne rastavi. Njena smrt. Posle više neuspelih pokušaja, jednom ga je napila i tako uspavala da bi mogla lakše pobeći. Konačno se oslobodivši, istrčavši iz tamnice u kojoj je boravila nedelju dana, doživela je šok! Oči su je zabolele od iznenadnog bljeska bele svetlosti koja je spojila nebo i zemlju. Da ju je otmičar daleko odveo to je znala, ali ovo je bilo nešto kao Aljaska! Nepregledna belina, mraz i izmaglica. Trčala je, ne okrećući se, trčala je, iako nije znala gde će u tom pravcu stići. Ni posle nekoliko sati nije bilo ničega na vidiku, nikakve promene u snežnom krajoliku, niti bilo kakvog orjentira. Nije padao mrak, a nije bio ni dan. Trčala je, iako je znala da od ne može daleko odmaći peške. On ima vozilo kojim će je lako sustići. Trčala je, da ga ne bi od muke ubila. I kad je tako preumorna u jednom trenutku pala četvoronoške, pokušala je da dođe do daha. Bilo je teže ustati nego trčati. Kao da su joj se svi mišići grčili u inat želji da ih pokrene. Podigla je glavu i na par metara od sebe ugledala vuka! Vuk i ona, ona protiv vuka, a sve protiv nje... nigde znaka civilizacije ni na sto kilometara unaokolo, da pozove pomoć. Nije imalo svrhe da viče. Vuk je u početku mirno posmatrao. Nije odmah ni prišao. Ali kad je krenuo ka njoj, beskrajno ledeno prostranstvo pod Mileninim nogama počelo je da se okreće i mislila je da joj je došao kraj. Brzo se pomolila bogu i upitala ga da li je moguće izbaviti se iz ovakve situacije. Glas koji je čula u svojoj glavi odgovorio joj je da mora verovati da će se spasiti. Ali, utom su se u blizini stvorila još dva vuka, nije smela da pomisli koliko ih samo ima! Bili su pozicionirani kao da hoće da je opkole. Logika joj je proradila brzinom svetlosti i odlučila je da se vrati nazad, da ipak beži ka poznatom zlu. Smatrala je da ako je ono dva posto sreće posluži da umakne vukovima, s psihopatom neće biti teže. Doduše, kada bude primetio da je pobegla, biće lud do usijanja. Ipak... U poslednjim mislima o preživljavanju, nećete verovati, desilo se nešto potpuno nelogično. Pred njom je bukvalno sa neba sleteo zeleni bicikl, kao božanska ruka spasa! Gledala je bicikl, gledala sneg i led... Koliko bicikl tu može da pomogne? Ipak, sreća je u tome što se se desilo čudo! A čudo se ne bi desilo da svevišnji nema u planu da ona preživi. Buđenje u hladnom znoju... (odlomak romana Tokovi snova, autor Draga)


28.01.2018.

АКО SMO ODRASLI LJUDI NISMO NA PREKIDAČ

Njegova atipična muškost je zbunjivala i delovala neprivlačno. Paradoksalno svemu tome, prekorio je Milenu posle kratkog vremena da previše odugovlači sa intimom u vezi. Nikada nije bila intimna sa njim. Jednom, ponesena srećom što posle mnogo vremena ima nekog normalnog pored sebe, osetila je želju, ali je nije izrazila jer su to bili tek prvi dani veze. Kasnije više ništa nije osećala sem ljudskog saosećanja i prijateljstva. Naravno, nije joj bilo drago što je tako. I dok je on želeo da se zbliže, upoznaju sa roditeljima, njenom decom, da planiraju zajedničku budućnost, ona je želela da dobije na vremenu. Trudila se da ga ne izgubi jer se nadala da će se kasnije zaljubiti, mada je dobro znala da to funkcioniše upravo suprotno. Ljudi su najviše zaljubljeni na početku veze. Ako nisu, neće ni biti. Mogu se zavoleti na drugi način. Mogu funkcionisati. Ali ljubav nije poslovni odnos da se zadovoljava korektnim zajedničkim funkcionisanjem. Nekada davno čula je izreku, stvari treba činiti iz pravih razloga. Tome je verovala, kao i prvom utisku o nekome. Za dobru vezu imali su dosta materijala sem onog glavnog. Niko od njih nije bio zaljubljen! Ona je bar priznavala da je tako.


(Odlomak iz romana TOKOVI SNOVA)

20.01.2018.

PRAZNIČNI SAN

Za fotografiju zahvaljujem https://www.ateljemarinkovic.com/project/sveti-jovan-krstitelj

Na veliki praznik, Svetog Jovana, sanjala je sebe u veanici od čipke, šampanj boje, sa istim takvim rukavicama. Videla je najviše svoje ruke i ruke muške osobe u crnom odelu, oltar, prstenje. Videla kako se te ruke potpisuju... Lica nije odmah videla. Sanjala je da se venčava u zrelom dobu, iz ljubavi, ali potpuno trezveno. Ceremonija je održana uz minimalan broj zvanica. Nakon toga je par u svojoj kući organizovao o svom trošku svadbeno veselje. Svekar i svekrva pomagali su Mileni. Malo se pribojavala reakcije roditelja na ovo, naročito zato što im nisu na vreme rekli za venčanje, ali su oni uvideli da se radi o odrasloj, trezvenoj odluci dvoje zrelih ljudi. Obilje hrane našlo se za švedskim stolom, slatkiši, osveženja… Najviše su se tražile dome pravljene đakonije i hvalila mladina torta. Mlada se presvukla u svečanu tamnocrvenu haljinu za proslavu. Nije joj bilo teško da i sama ponešto servira, skuva kafu i slično. Mladoženja je sedeo sa gostima. Bilo je mnogo njegovih drugova i kolega. Neko je iskoristio momenat tišine da ga pita kakav je osećaj biti u braku, a mladoženja je, raspoložen, ne primećujući da je odjednom tišina, glasno odgovorio da je srećan i uzbuđen i da bi osećaj mogao jedino da se poredi sa orgazmom! Milena je iz kuhinje načuljila uši, provirila i tek u trenutku kad je mladoženja sve iznenadio izjavom, ugledala mu lik. Bio je to Stefan ili bar neko ko mnogo liči na njega! Osećala je to i ranije u toku sna, ali tek tada videla. Nasmešili su se zadovoljno jedno drugome. Tad se ponovo uozbiljio shvativši da ga sluša veliki broj starije gospode i dodao još da su stvorili uslove za skroman zajednički početak. 
Odlomak iz romana TOKOVI SNOVA.

13.01.2018.

NESTAJANJE

(Odlomak iz romana Tokovi snova, IK Presing)
Milena je obavljala neke poslove po gradu i svratila do škole. Zajedno sa ćerkom je pogledala ocene u dnevniku. Ena je po običaju prijavila samo dobre, međutim, pored tri petice, nedavno su bile upisane i tri jedinice. Ništa što ne može da se popravi, ali dokle laži Kasnije u snu dolazi do saznanja da se na časovima prakse desila nesreća i da su Eni gorele ruke do lakata od struje. U bolnici je sve to relativno brzo sanirano, ali je imala žestoke primedbe da uputi direktoru zbog nemara povodom tog događaja i odbijanja odgovornosti. Stefan se pojavio na početku hodnika, pošao je na čas. Imao je na sebi svoje predivno teget odelo, zasenio je školu svojim stasom dok je prilazio. Međutim, izbliza je mogla da primeti da u je kosa postajala sve više seda, kako je prilazio. Ta kođe, delovao je sve umornije. Javio se ljubazno i imao namerusamo da prođe dalje svojim poslom, ali je posrnuo na stepenicama i Ena je potrčala da ga pridrži te je nastavila da mu pomaže sve do gore, držeći razrednog ispod miške. Milena je dotrčala i pitala  ga šta mu je, najpre persirajući. Nije dobila odgovor, pa je zajecala ponovo, nazivajući ga svojim dragim. Tada se okrenuo ka njoj, dobro su s pogledali, a onda je rekao da je bolestan. Izgovarajući te reči, kao u nekom horor filmu njegov lik je nestao, postajao prozračnoji sve dok nije nestao...

10.01.2018.

BESANI


Kada sam je prvi put ugledala, uskočila je u moje zenice i sa zadnjeg sedišta mog uma prošaputala:
- Psst!
Ilegalno se ušunjala u azil želja i ja je pustih tu da spava. Nisam znala njenu priču. Nisam smela da pitam ali mi je bilo drago što mi je poklonila poverenje. Snovi su delikatna stvar... Da, ta knjiga ima svoj tajni život, svoje mračne uličice, svoje usamljene svirače, svoje mačke na krovovima i prste žute od duvana. Ima vlažne poglede i suve usne. Ima oči grada i svira njegov bluz. Sama mi se otvorila kad sam se najmanje nadala, a opet bilo je to u ono doba godine kad i beznadje ima neko svetlo. Svaka priča je trodimenzijalna, ima reč, zvuk i sliku. I svaka je o ljubavi, baš svaka, čak iako je reč o kulinarskom specijalitetu. Koracima bezimenog lika verno se dočarava njegovo boemsko, ponekad egzotično, senzibilno poimanje sveta koji ga možda ne okružuje svuda, ali koji je u stanju oko sebe da sagradi za tren oka. Ova zbirka može da ti pruži zagrljaj života u kome si baš ono što želiš da budeš. Možeš imati svoj svet,lagano ga gustirati, ali ne biti sam u njemu. Zato se mnogi pronalaze u jednoj ili više priča. Ja sam se pronašla u tvari iz koje je nastala i stilu kojim je napisana više od svega ostalog. Svaka priča je draga, svaka jedno lepo iznenađenje, izdvojiću samo neke: Pad, Sama, Sećanja, Prošlost.

Druga želja je bila da upoznam onog ko je knjizi dao život. Dugo se nije dalo... Ali čuda postoje.
Goran Stojičić je osoba s kojom se razgovara telepatski. Mada u startu ne znaš kako se ponaša, kako razmišlja, sve njegovo ima vrlo specifičnu energiju koja te automatski prevodi na odredjenu talasnu dužinu.
Tvorac, čulni, emotivni i intelektualni provodnik, pripovedač mašte i snova, Stojičić je dobar domaćin atmosfere Besanih. Bar je moje iskustvo takvo.

Šta vi mislite?



07.01.2018.

MATEMATIKA, LOGIKA, LJUBAVNA TAKTIKA


Zašto ljubav ne funkcioniše na principima logike?
A želi dobru osobu koja će se posvetiti njoj. 
B je dobra osoba.
C je dobra osoba koja se posvećuje osobi A. ________________________________________________
Osoba koju želi osoba A je osoba C?

Logika je u njenom slučaju negde zakazala. Zto bira B? Odgovor nije racionalne prirode. Ipak, taj iracionalni izbor je ne-osporna činjenica, njena stvarnost. Šta je ispravno učiniti da se bar neke stvari zadrže pod kontrolom? Još malo logike...

A želi da bude iskrena u novoj vezi sa osobom C. 
– Postoje tragovi osobe B u srcu osobe A.
Nova veza neće biti iskrena dokle god postoje tragovi osobe B u srcu A.

Zato je najpametnije da se Milena ne suprotstavlja instinktima i osećanjima, već da sačeka rasplet sa Stefanom, koji je, relativno blizu, ako uzmemo u obzir godine čekanja do sad.

Odlomak iz nedavno objavljenog romana TOKOVI SNOVA, IK Presing 
Sreću vam želi autor Draga!